Psihoaktivne supstance sve prisutnije na selu

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kako su pokazala brojna domaća i inostrana istraživanja, ne može se nikako vezivati i poistovećivati sa gradskim sredinama, naročito kada je reč o duvanu i alkoholu, koji su kao što je to slučaj u državama bivše SFRJ vremenom postali deo tradicije. Međutim, kada je reč o medikamentima koji se svrstavaju u psihoaktivne supstance ili narkoticima, za razliku od urbanih sredina sela su dugo bila pošteđena ovih poroka, da bi vremenom ove supstance postajale sve prisutnije u ovim sredinama. Rastuća tendencija zloupotreba psihoaktivnih supstanci među seoskim stanovništvom poslednjih godina beleži se i u Srbiji, a o čemu svedoče istraživanja koja su na ovu temu sprovođena u srpskim selima.

Jedno od najopsežnijih istraživanja, koje nedvosmisleno ukazuje da su, osim duvana i alkohola, narkotici sve prisutniji u seoskim sredinama u Srbiji, svakako je doktorska disertacija koju je na temu alkoholizma i narkomanije na beogradskom Pravnom fakultetu prošle godine branila mr Tatjana Jovanović. U okviru ove disertacije i istraživanja dr Tatjana Jovanović je sprovela opsežno istraživanje na teritoriji cele Srbije, čiji rezltai ne mogu a da ne zabrinu čak i laike.

– Ukupno 46,3 odsto ispitanika je odgovorilo da poznaje nekog ko koristi bar jednu od navedenih supstanci: lekovi za smirenje, isparljivi rastvarači – u svrhu opijanja (lepak, razređivači), marihuana i hašiš, ekstazi (amfetamini), kokain, heroin (i ostali opijati/proizvodi od maka), LSD/halucinogene pečurke. Ispitanici su u najvećem procentu odgovorili da poznaju osobe koje koriste sredstva za smirenje (39,3%) i marihuanu i hašiš (22,1%), dok su ostale supstance mnogo manje zastupljene. Najizraženije razlike po pitanju prisustva PAS uočavaju se u kategoriji starosne strukture ispitanika. Tako čak 52,57 odsto mladih poznaje nekoga ko koristi nelegalne droge, dok je kod starih taj procenat samo 11,20 odsto. U pogledu stava o tome ko najčešće koristi PAS praktično ne postoje razlike među starosnim kategorijama. Kod svih postoji stav da PAS najčešće koriste mladi, i to češće muškarci. Prisustvo i učestalost korišćenja psihoaktivnih supstanci u seoskim sredinama u Srbiji po polu, kada je reč o polnoj strukturi ispitanika postoji veoma velika razlika u pogledu poznavanja nekoga ko koristi lekove za smirenje. Kod muškaraca čak 49,8odsto poznaje nekoga ko korist ove supstance, dok je kod žena taj procenat 21,33 odsto. U pogledu regionalne pripadnosti postoji izražena razlika kod onih koji ne poznaju nikoga ko koristi PAS, i to od Vojvodine gde takvih ispitanika ima 48,84% do Centralne i Zapadne Srbije sa 21,26%. Takođe treba napomenuti da su u svim regionima približno isti procenti onih koji poznaju korisnike nelegalnih droga i sredstava za smirenje. Stav o korisnicima PAS ni ovde se ne razlikuje od ostalih kategorija, to su najčešće mladi muškarci i mlade žene. Ovde je interesantno da jedino u regionu Centralne i Zapadne Srbije od svih kategorija postoji stav da su češći korisnici PAS mlade žene, nego mladi muškarci – navodi mr Tatjana Jovanović u doktorskoj disertaciji naslovljenoj Alkoholizam i narkomanija u selima Srbije.

Kada je reč o zastupljenosti pojedinih narkotika na seoskom području Srbije, ona se ne razlikuje bitnije od situacije koja je uočena tokom prethodnih istraživanja pa su marihuana ili hašiš najčešće kotišćeni narkotici, čak za pet puta, na srpskom selu, dok su najmanje korišćeni LSD i halucinogene pečurke, a  zabrinjavajuća je činjenica da je heroin sve prisutniji na seoskom području. Za razliku od tolerantnog odnosa prema duvanu i alkoholu i kada je reč o seoskoj sredini dominantan je stav da konzumiranje narkotika predstavlja društveno neprihvatljivo ponašanje. U istraživanju koje je sprovela dr Tatajana Jovanović kao najčešći uzroci narkomanije u seoskim sredinama, navode se radoznalost, uticaj društva, želja za dokazivanjem, zabava i problemi.

Tekst realizovan u sklopu projekta „Mladi i bolesti zavisnosti“ koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________