Edukacijom i preventivom protiv bolesti zavisnosti

Ključne uloge kada je reč o borbi protiv bolesti zavisnosti koje izazivaju psihoaktivne supstance imaju prevencija i edukacija, budući da brojna istraživanja na ovu temu ukazuju da se pojava bolesti zavisnosti naročito kod mladih prevashodno vezuje za needukovanost.

Svetska zdravstvena organizacija je 1957. godine definisala narkomaniju kao stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge. Kada je o prevenciji reč treba znati da ona predstavlja sveobuhvatan sistem kontrole i prevaspitanja, kojim se nastoje sprečiti nepovoljni uzroci, njihovo neposredno dejstvo na pojedinca i društvene grupe kod kojih postoji veća mogućnost zavisnosti od droga, s obzirom na obeležja njihovog društvenog statusa, uzrasta i drugih sociopsiholoških obeležja. Prevencija podrazumeva i potpuniji razvoj društvene brige o deci i njihovom razvoju i socijalizaciji, ali i blagovremeno otklanjanje već ispoljenih teškoća socijalizacije. Zbog svega toga prevencija zauzima primarno mesto u borbi protiv narkomanije i drugih oblika zavisnosti.

Narkomanija je vremenom postala sveprisutan problem bez obzira na pol, uzrast, socijalni status i druga slična obeležja. Danas je evidentno da je to problem koji pogađa sve mlađu populaciju. Iz tog razloga, preventivne aktivnosti treba organizovati tako da obuhvate decu već u osnovnim školama. Ako posmatramo uzroke poremećaja, onda aktivnosti prevencije svakako treba da budu usmerene i na porodicu, školu i celokupno društvo. Ovo je problem u koji treba da budu uključeni svi segmenti društva: roditelji, učenici, škola, zakonodavstvo, policija, zdravstvo itd. Svi oni moraju imati jedinstven stav i preduzimati aktivnosti koje će poslati jasnu poruku. Poruka mora glasiti da su alkohol i droga štetni po zdravlje i da imaju loše posledice kako na pojedinca, tako i na celokupno društvo.

– Prevencija bolesti zavisnosti temelji se na edukaciji i aktivnostima celokupne društvene zajednice. Edukacija podrazumeva javnu i selektivnu edukaciju. Javna edukacija se sprovodi kroz informisanje i podizanje javne svesti društva o štetnosti psihoaktivnih supstanci. Sa druge strane, selektivna edukacija obuhvata aktivnosti usmerene na tačno određenu populaciju kao što su: učenici, studenti, roditelji, osoblje obrazovnih institucija, rizične grupe građana…Kada reč o preventivnim aktivnosti koje sprovodi zajednica, one se najčešće sprovode na nivou organizovanih službi, kroz zakonske norme i preko organizacija koje se bave ovom problematikom. Prevencija podrazumeva i blagovremeno otkrivanje bolesti zavisnosti, njihovo dijagnostifikovanje i motivaciju za lečenje i resocijalizaciju. Blagovremeno identifikovanje zavisnika i preduzimanje mera u cilju njihovog lečenja i reintegracije u društvo je od posebnog značaja za uspešno suzbijanje narkomanije. Svakako da su rezultati procesa rehabilitacije bolji ako se ono ranije započne. Da bi preventivno delovanje bilo uspešno neophodna je dobra saradnja zdravstvenih institucija, obrazovnih ustanova, centara za socijalni rad, prosvetno-pedagoških zavoda, MUP-a, roditelja i svih građana – kažu u čačanskom Zavodu za javno zdravlje.

Najznačajniju ulogu u procesu prevencije imaju roditelji imaju najznačajniju ulogu u prevenciji. Za prevenciju upotrebe psihoaktivnih supstanci najvažnija je jaka, stabilna porodica koja treba da omogući pravilno sazrevanje ličnosti djeteta.

– Roditelji su ti koji treba da kroz svakodnevni kontakt sa decom utiču na to da deca razviju svest o štetnosti droge i štetnim posledicama njenog konzumiranja. Treba da postave jasne i razumne granice u detetovom ponašanju i da budu ti koji će naučiti dete da kaže ne kada dođe u kontakt sa drogom. Pravilno vaspitanje omogućava izrastanje deteta u zdravu, razumnu ličnost koja će biti u stanju da se izbori sa iskušenjima i problemima, bez ulaska u svet zavisnosti. Neophodno je pomoći im da razumeju društvena ograničenja, odnosno šta je neprihvatljivo ponašanje za njihovo i opšte dobro – ističu u Zavodu za javno zdravlje.

Svaki roditelj treba da, između ostalog, redovno razgovara sa detetom i bude u toku sa svim dešavanjima u njegovom životu, da prati njegov učinak u školi i bude upoznat sa društvom u kome se dete kreće. Osim toga roditelj mora da zna kako, gde, sa kim njegovo dete provodi slobodno vreme i pri tom obraća pažnju na promene u ponašanju i raspoloženju deteta. Neophodno je prihvatiti činjenicu da svako dete može postati zavisnik i to je ono čega svaki roditelj mora biti svestan!

Ključno je ne bežati od problema i ukoliko se primete promene ili se javi sumnja, potražiti pomoć stručnjaka, nastavnika, psihologa, doktora, socijalnog radnika.

Tekst realizovan u sklopu projekta „Mladi i bolesti zavisnosti“ koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________