Srbija školuje decu za rad u inostranstvu

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec izjavio je da je glavni problem u Srbiji što nikada niko nije rekao kakvu to hoćemo državu i ocenio da je nama je potrebna država „kao mala, udobna kuća“.

Prema njegovim rečima, u Srbiji nikada niko nije odgovorio na pitanje da li hoćemo liberalnu ili socijalnu, pravnu ili revolucionarnu, državu stvaranja ili preraspodele, a upravo to je temelj stvaranja jedne zemlje.

„Mi, nažalost, pravimo državu kao što se prave kuće u Srbiji  –  bez plana, bez programa, veće nego što su ljudima potrebne i uglavnom nezavršene“, rekao je Zec za agenciju Beta nakon tribine „Šta nam se to dogadja“ održane kasno sinoć na niškom Filozofskom fakultetu.

On je rekao da Srbi pate od manije veličine, a treba da shvate da su jedan mali, izmučeni, ostareli narod, dosta problematičnog stanja.

„Mi moramo da to da shvatimo i da krenemo korak po korak da pravimo državu kao malu udobnu kuću, koja ima sve prozore i u kojoj svi prozori dihtuju“, izjavio je Zec.

Prema njegovim rečima, to je moguće postići, a školovanje je ključno za to.

„Jedna nacija mora imati elitne škole u koje veruje, a ovde se juriša na privatne škole kao na javne funkcije“, rekao je Zec.

On je dodao da se u Srbiji deca školuju za inostranstvo i da je to ludilo, odnosno da to ni jedna zemlja na svetu ne radi.

„Srbija ne može da živi od golog fizičkog rada jer nema stanovništvo. Mi nemamo u strukturi stanovništva ljude da stoje po 18 sati“, kazao je Zec.

On je istakao da je Srbija sada u najvećem problemu od svog osnivanja, „za šta postoji 1.001 razlog“, a jedan je ključni i to je manji broj useljenika od iseljenika.

„Dijaspora je uvek dolazila u Srbiju  –  iz Like, Hrvatske, Bosne i drugih krajeva, i zemlja se podmladjivala. Sada je stalo dolaženje, a intenziviralo se odlaženje i to je veliki problem“, rekao je Zec.

Prema njegovim rečima, nezaposlenost u Srbiji se smanjuje jer ljudi odlaze u inostranstvo.

„Raste izvoz, ali raste i uvoz, a dobit odlazi u Nemačku, Torino, Zagreb i druge gradove“, izjavio je Zec.

On je dodao da, kada govorimo o rastu Bruto društvenog proizvoda (BDP) moramo da vidimo njegovu strukturu.

„Ključno za jedno društvo nije samo stopa rasta, nego šta raste. Kilogram ajfona je jedna cena, a kilogram krompira druga cena“, naglasio je Zec.

Ukoliko u strukturi BDP-a, podvukao je Zec, dominira primarna poljoprivredna proizvodnja onda to nije dobro.