Pet na pet – Igor Kokoškov
Igor Kokoškov: Dražen je pomerio granice košarke!
Današnji sagovornik portala MOZZART Sport je Igor Kokoškov, 45-godišnji košarkaški trener. Košarkašku, igračku karijeru završio je veoma rano zbog povrede, ali se zato dokazao kao košarkaški trener. U tadašnjoj Jugoslaviji, Kokoškov je sa 24 godine bio najmlađi trener. Trenirao je nekoliko beogradskih klubova, predvodio je mladu reprezentaciju Jugoslavije, bio je pomoćni trener Srbije i Crne Gore i to na značajnim takmičenjima kao što su OI u Atini 2004. i Evrobasket 2005. godine. Veliki trenerski uspeh postiže u SAD-u trenirajući koledž ekipu na Univerzitetu Misuri, a zatim i kao pomoćni trener LA Klipersa, Detroit pistonsa, Finiks Sansa, Klivlend Kavalirsa. Od 2015. godine je pomoćni trener NBA tima Juta Džez, a od 2016. i selektor slovenačke košarkaške reprezentacije.
*Da li ste trenirali još neki sport pored košarke?
– Naš otac je dugi niz godina igrao fudbal za beogradski Voždovački. Samim tim moj brat i ja smo bili vezani za fudbal od ranih godina. Gotovo sam bio siguran da ću igrati fudbal. Prvo smo počeli da treniramo u omladinskom pogonu Rada. Ubrzo se, a na moju sreću, otvorila škola košarke Vojvoda Stepa. To je za mene bio put u neki novi početak. Od tada sam u košarci…
*Da li ste imali sportskog uzora?
– Da. To je Dražen Petrović. Bio je idol čitavih generacija, čovek koji je stalno pomerao košarkaške granice. Uspostavio je nove standarde u kultu rada i u individualnom treningu. Retko je bilo videti takvu individualnu dominaciju u kolektivnom sportu kao što je košarka. Po mom mišljenju, Dražen je bio najbolji internacionalni igrač koji je igrao u NBA ligi.
*Koji klub nosite u navijačkom srcu?
– Iskreno, nijedan. Vaspitan sam tako da se ne vezujem ni za jednu ideologiju pa ni za navijačku, naročito sada kada mi je sport profesija. Sport ima svoju sociološku funciju i to mi je jasno, ali bi mi bilo teško da uključim bilo kakve emocije u sve to. Navijaću za fudbalski tim svoje dece kada krenu u osnovnu školu.
*Koji sportski događaj ste upamtili za sva vremena?
– To bi bilo košarkaško prvenstvo Evrope u Atini 1995… Mozda je bolje reći sva velika takmičenja nacionalnog košarkaškog tima od kada sam počeo da pratim košarku. Sve od Svetskog prvenstva u Španiji ’86, preko Olimpijskih igara u Seulu ’88… Bilo je to davno.
*Koji je vaš životni, a koji sportski moto?
– Brini samo o stvarima koje kontrolišeš… a ti kontrolišeš svoju pripremu. Najvažnija utakmica u karijeri je uvek ona sledeća.
Rubriku „Pet na pet“ možete čitati svakog utorka i petka pre podne na portalu mozzartsport.com
Izvor: Mozzart Sport Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
_______________________________________________________________________