Enklavia – Slikarstvo, posledica ovakvog života

Predstavljeni radovi i projekat „Enklavia – Slikarstvo, posledica ovakvog života“

U prisustvu pomoćnika ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja Ivane Dedić, komesara izložbe Slobodana Nakarade, kustosa Nikole Šuice, umetnika Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića, kao i predsednika Programskog saveta za izbor predstavnika Republike Srbije na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji Nikole Božović, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljeni su radovi koji će predstavljati Republiku Srbiju na ovogodišnjem Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji.

Na 57. Bijenalu u Veneciji Srbija će se predstaviti projektom „Enklavia – Slikarstvo, posledica ovakvog života“, kustosa Nikole Šuice. Među predstavljenim radovima u Legatu Čolaković su slike Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića, koje krajem sedmice putuju za Veneciju, dok radovi Milene Dragičević u Pavljon Srbija stižu iz Beča. Među predstavljenim radovima su slike koje će svoje premijerno izlaganje imati u srpskom paviljonu u Đardinima, to su „Enklava“, slika Dragana Zdravkovića i slika Vladislava Šćepanovića „Playground“.

Izložba je namenski nazvana „Enklavia“, budući da produžava tenziju opštih geopolitičkih vizura, smeštena u originalnom paviljonu, podignutom od strane Kraljevine Jugoslavije. Kovanica je dospela sa uklesanog natpisa Jugoslavia, iznad ulaza u Paviljon koji je decenijama služio za bijenalna predstavljanja umetnosti, umetničkog zanatstva, kao i arhitekture našeg podneblja.

Troje umetnika, svako ponaosob, ispoljava osvešćen pristup u stvaranju zaustavljene slike unutar tesnaca postojanja, preopterećenog globalnim tranzicionim procesima ekonomije i društava, kontrolisanim ratovima i razobručenim migracijama, ugroženostima prirode, i tendencioznim upotrebama istorijskog sećanja. Domen vitalnosti u produktivnoj snazi prizora, pronose dva slikara nastanjena u Srbiji (Vladislav Šćepanović i Dragan Zdravković) i umetnica koja ima globalno iskustvo dijaspore (Milena Dragičević). Fokusiran izbor njihovih dela pod naslovom „Enklavia“ pokazuje samoću stvaralaca čiji pristupi čine izazovno svedočanstvo sada već odmičućih promena 21. veka. Podnaslov izložbe „Slikarstvo, posledica ovakvog života“ predstavlja parafrazu na liberalni prodor shvatanja „slikara modernog života“, kao figure posmatrača (Šarl Bodler). Za autore predstavljene u Paviljonu Srbije, čin slikanja odaje, po viziji i samoopredeljenosti, izrazit mentalni i senzualni argument očuvanja kojim nas medijska i potrošačka silovitost anesteziraju ka osvajanju prostora ekspresivne slobode.

Vladislav Šćepanović u svoje slike uključuje planove fotografije, video snimka, digitalnog uvećavanja, reklamnog natpisa, svedočeći izmaknutu kontrolu ili pojmovnu neuhvatljivost. Milena Dragičević ostvaruje energetske preplete tragova i senki, materijalne civilizacije za dela koja se već petnaest godina nalaze u značajnim antologijama savremene slikarske umetnosti. Prizori Dragana Zdravkovića su kristalizacija unutarnjeg sveta, tehnološki napredne enterijerske kontrole i pronicanja u tajnovite sisteme.

Organizator nastupa Srbije na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a izložba se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje je za ovaj projekat izdvojilo 20 miliona dinara.

Otvaranje izložbe je zakazano za četvrtak, 11. maj 2017. godine u 12 časova. Istog dana biće održan razgovor sa umetnicima, u 9.30 časova u Rezidenciji Ka Malipjero (Rsidenza Ca’Malipiero, Castello 4852). Pored umetnika Milene Dragičević, Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića, kustosa Nikole Šuice, u razgovoru će učestvovati i Aleksandra Lazar, kustos i umetnički direktor galerije Drina, Danijel i Gunar Kvaran, direktori Oktobarskog salona 2018. godine. Izložba traje do 26. novembra 2017. godine.

Biografije

Nikola Šuica, kustos izložbe

Diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za Istoriju umetnosti. Doktorirao na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2005. godine. Profesor na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU), Univerziteta umetnosti u Beogradu, predavač po pozivu na katedrama i kursevima fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Objavljivao tekstove u katalozima izložbi (Branka Kuzmanovic, Milan Blanuša i dr), u magazinima (Limes Plus, Hesperia edu), zbornicima (Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2010.) i monografskim izdanjima („Istorija umetnosti u Srbiji XX vek“, Orion Art, 2012/14; „Kolekcija Trajković: lična svita“, Kolekcija Trajković, 2012. i dr). Kustoski angažman: retrospektivna izložba Radomira Reljića, SANU, Beograd, 1996; Anatomske mere, MSU, Beograd, 2016. Osnivački član Internacionalnog društva „Walter Benjamin“, Barselona.

Vladislav Šćepanović, umetnik

Rođen u Nikšiću 1971. godine. Fakultet likovnih umjetnosti završio na Cetinju 1994. godine. Postdiplomske studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1996. godine. Doktorirao u oblasti teorije umetnosti i medija, završio na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2009. godine. Radi kao vanredni profesor na predmetu Crtanje i Slikanje na FPU u Beogradu. Profesor na doktorskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vršioc dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 2013/2014. Objavio više naučnih radova u stručnim časopisima i jednu monografiju pod nazivom „Medijski spektakl i destrukcija“, Službeni glasnik, Univerzitet umetnosti, Beograd 2010. Izlagao na 26 samostalnih i više kolektivnih izložbi u Podgorici, Budvi, Beogradu, Novom Sadu, Grožnjanu, Parizu, Tokiju, New Yorku, Hobokenu, Houstonu, itd.

Dragan Zdravković, umetnik

Rođen u Beogradu 1969. godine. Diplomirao i magistrirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Boravio na umetničko-istraživačkom programu u Lajpcigu, LIA (Leipzig International Art Programme, 2011). Predavao na SACI (Studio Art Centers International, New York/Firenze) kao gostujući profesor (2004), a kao redovni profesor na Akademiji likovnih umetnosti, Beograd do 2014. godine. Jedan od predavača za Outsideproject – letnji akademski program u Firenci. Jedan od osnivača Centra za međunarodne umetničke studije – CMUS u Beogradu. Od 2014. godine, predaje na predmetima Crtanje i Slikanje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama na Akademiji lepih umetnosti i medija, Beograd. Deo njegovih radova nalazi se u pojedinim muzejskim i galerijskim zbirkama, kao i privatnim kolekcijama. Aktivno izlaže od 1993. godine na preko sedamdeset izložbi i umetničkih projekata.

Milena Dragičević, umetnica

Milena Dragičević rođena je u bivšoj Jugoslaviji 1965. godine. Ona je kanadska Srpkinja koja živi i radi u Engleskoj. Milena Dragičević je diplomirala na odseku za likovnu umetnost Univerziteta Jork u Torontu, a magistrirala je na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu. Radi pretežno u oblasti slikarstva, a nedavno je počela da se bavi digitalnim printovima i digitalnim pisanjem kao performansom. Milena Dragičević izlagala je širom sveta, uključujući izložbe u GAM-u u Milanu (2016), Umetničkoj galeriji u Lidsu (2105), Umetničkoj fondaciji Šardža u Šardži (2014), Holburnškom muzeju u Batu (Engleska) (2013), British Art Show 7 u Hejvord galeriji u Londonu (2011), Galeriji Pump House u Londonu (2008), itd. O radu Milene Dragičević objavljeni su prikazi u časopisima kao što su Artforum, Frieze magazine, Modern Painters, Flash Art, Art in America, Art Review, i Frog Magazine. Njen rad predstavljen je u izdanjima 100 Painters of Tomorrow, T& H (2014), Vitamin P2: New Perspectives in Painting, Phaidon Press (2011), kao i dr. Takođe, njeni radovi nalaze se u javnim i privatnim zbirkama u Evropi i Severnoj Americi. Ovlašćeni distributer radova Milene Dragičević je Galerija Martin Janda u Beču.

_________________________________________________________________________