Šešelj se radovao ubistvu Đinđića

– U jednom momentu je bila toliko nasilna da je skočila sa stolice i krenula ka meni, skoro da je htela da me udari. Na stolu je bila neka velika pepeljara koju bih joj, da je načinila još dva koraka, olupala o glavu. Srećom, moj advokat je bio tu i predložio je pauzu, te se to tako završilo – navela je Plavšić objašnjavajući detaljno kako je izbegla to svedočenje, ali da su u trenutcima kada su je pritiskali da sveoči, u njenu ćeliju u Švedskoj, ispuštani „neki gasovi, neki otrovi“, i da su joj „uši bile crvene, a iz nosa curila krv“…

Navela je da je Del Ponte htela da je kupi za boks cigareta, ali da je tada pomislila da joj neće izaći u susret, pa neka je i ubiju.

Kako je rekla, sa Slobodanom Miloševićem se odbila rukovati na Palama tokom rata, zbog sankcija prema RS i prekida telefonskih veza.

Sloba je Miru ludo voleo

Biljana Plavšić kaže da je Slobodan Milošević ludo voleo Miru Marković, koja, s druge strane, nju nije podnosila još iz vremena dok je bila profesorka u Sarajevu i nije podnosila marksizam, a Mira je bila ortodoksni komunista.

U Hagu, kako je navela, nije smela da komunicira sa Miloševićem, pa bi samo razmenili po nekoliko rečenica u šetnji, jer joj ga je bilo žao.

– Govorila sam mu da se u zatvoru ništa ne može izdržati bez vere i božje pomoći, ali on to uporište nije imao. Zamislite, šutirao je po ćeliji Sveto pismo koje mu je Amfilohije doneo – prepričala je.

Plavšić je kazala i da joj je Milošević devedesetih nudio da bude njegov opozicionar i da joj je tada rekao da je i Vojislav Šešelj na njegovom platnom spisku i da ga je plaćao da ga kritikuje.

Šešelj radi za državnu bezbednost

Kazala je i da joj je jedan bivši radikal ispričao da Šešelj radi za državnu bezbednost Hrvatske, a da je on to radio i u vreme komunizma, još osamdesetih dok je radio na fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

– Šešelj je jedini koji je saradnik službe postao dobrovoljno – kazala je.

Ispričala je da je, kada je ubijen Zoran Đinđić, tokom šetnje čula Šešelja da govori: „Kako je ovo dobra vest…Naručuj prasiće da proslavimo!“.

– Ja uplakana, a Milošević stoji pored mene i kaže; „Ne razumem kako se neko može radovati nečijoj smrti“. Eto, i Miloševiću je bilo žao Đinđića, iako su bili politički protivnici – rekla je Plavšić.

Karadžić je bio strašna kukavica

Biljana Plavšić je rekla da joj je Milošević kazao da se Momčilo Krajišnik i Radovan Karadžić bave švercom – da brat jednog drži granicu prema Crnoj Gori, a drugog na graničnom prelazu Rača.

Navodeći da Karadžića nije zanimao narod, prenela je da je umeo u Beogradu da prokocka i po 50.000 maraka, a kao razlog za neslaganje sa njim navela je da su Srbi prodavali muslimanima municiju, a na njeno pitanje da li je to moguće i da li mora tako, Karadžić joj je, kako tvrdi, odgovorio sa: „Mora“.

Plavšić je za Karadžića rekla da je strašna kukavica, kao i da je njegova supruga Ljiljana želela da bude kao Mira Marković i da je dolazila na sednice Predsedništva RS i komentarisala, „jer joj je kod kuće bilo dosadno“.

Ispričala je i da jeKkaradžić hteo da je ubije, da ju je, u dogovoru sa Miloševićem hapsio, naređivao da je vode u ludnicu…

Mladić je bio pravi vojnik

Za Ratka Mladića, Plavšić je rekla da je bio pravi vojnik, veliki patriota, čovek za čije se prste nijedan dinar nije zalepio, a za Srebrenicu je navela da je žrtvovana, jer je SAD-u i Bilu Klintonu, bio potreban dobar razlog da se uplete u rat, odnosno da je sve to bila nameštaljka.

U Bjeljini ne bi bilo Srba da nije bilo Arkana

Biljana Plavšić je rekla da u Bjeljini ne bi bilo Srba da nije bilo Željka Ražnatovića Arkana, ali i da je kasno saznala šta je on sve radio i da je činio zločine.

Upitala da li bi Arkan završio u Hagu da nije ubijen, odgovorila je: „Sigurno, sigurno…“