Prethodni članak
Auto-škole: Niže cene put u haos
Ukoliko bi se usvojio predlog izmena i dopuna novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji se odnosi na određivanje najniže cene obuke za vozače, posledice po bezbednost saobraćaja bile bi katastrofalne, smatraju u udruženjima auto-škola Srbije.
Naime, po sadašnjem ZOBS, najnižu cenu obuke određuje Vlada, ali bi po novom zakonu (koji je trebalo da se donese još početkom godine) ta odredba bila izbrisana.
– Nama su na sastanku u MUP rekli za tu mogućnost, a mi smo odmah izrazili svoje negodovanje – kaže predsednik Udruženja auto-škola Beograda Milan Todorović. – I to ne zbog toga što smo protiv pojeftinjenja obuke, već što bismo došli u situaciju od pre donošenja odluke o najnižoj ceni.
Opet bi neke nesavesne auto-škole nudile nerealno nisku cenu za sticanje dozvole, tako što bi „štedele“ na obaveznom broju časova i praktične i teoretske nastave, ponovo bismo dobijali mlade vozače opasne i po sebe i druge, tvrde u udruženju auto-škola.
Todorović kaže da je sadašnja cena obuke realna, jer za teoretski čas polaznik plaća 300, a za čas praktične obuke 1.000 dinara.
REŠENJE SA MUPTODOROVIĆ kaže i da su na putu da sa MUP najzad reše problem lošeg funkcionisanja ISO sistema preko kojeg su sve auto-škole umrežene.
– I dalje ima mnogo problema, dese se nenamerne greške, na primer prilikom unošenja u sistem, i ne mogu da se isprave, a inspekcije onda kažnjavaju auto-škole. U MUP nam je usmeno rečeno da će se u tim slučajevima priznavati naše knjige rada, ali tražimo i pismenu potvrdu toga – kaže Todorović.
– Ima li neko ko drži, na primer, čas iz engleskog za 300 dinara? Pri tome mi od tih 300 dinara plaćamo i predavača i sve dažbine državi – kaže Todorović. – Ako na praktičnom času potrošite 1,5 do 2 litra goriva, platite instruktora, dažbine, uračunate amortizaciju vozila i slične troškove, jasno je da tu nema neke velike zarade.
Udruženja auto-škola Beograda i Srbije, ipak, smatraju da ima načina da polaganje vozačkog ispita bude jeftinije.
– Nama država ne daje olakšice kada kupujemo vozila, iako su nam to sredstava za rad. Plaćamo PDV i na rezervne delove. Mogli bi da nam, kao i taksistima na primer, daju olakšice prilikom kupovine goriva. To bi smanjilo cenu obuke, ali sasvim sigurno ne bi uticalo na kvalitet – kaže Todorović.
U slučaju promene propisa, postoji i mogućnost da velike auto-škole namerno snize cenu obuke i sa „damping“ cenama unište konkurenciju, smatraju u većini auto-škola s kojima smo juče razgovarali. To bi uslovilo dalje smanjenje broja auto-škola, pogotovo u manjim sredinama, pa bi kandidati morali da za pojedine kategorije putuju i više od stotinak kilometara.
Novosti
Ala imate filozofiju, samo da uzmete pare. Imali biste haos u slucaju pojeftinjenja? A da li je realno da do dozvole dolaze samo imucniji slojevi stanovnistva, da je obuka duplo skuplja nego npr u Makedoniji i da ja recimo,treba 4 meseca da radim, a da pritom ne potrosim ni dinar da bih sebi uplatila obuku.
Ma nije toliki problem u ceni, vec u kolicini. Casova je malo. I teorije, a i prakse. Ne postoji nijedan stres test, vec samo prva-druga, ponekad treca i to je to…
A da ne pricam o tome kako rade saobracajci. Kad mi je jedan pripadnik cacanske saobracajne policije rekao da je zaustavni put kola sa 100km/h do nule 30 metara. Ja umro. On valjda navikao na Ferari 458, a mi sirotinja sa golfovima…
Полагали смо некад и са 20 часова вожње и неколико предавања па није било проблема.
Нормалном човек је то довољно, а некима није довољно ни да извозе 100 часова вожње.
Без обзира на број часова, другачије је кад сами седнете у ауто или са сувозачем који нема дупле команде па знате да он неће моћи да реагује у случају ваше грешке.
Тада нормални људи возе много опрезније и спорије у критичним ситуацијама (нпр. мимоилажење или обилажење по овим нашим тесним уличицама) док не стекну рутину (а и тада возе опрезно и успоре чим примете ризичну ситуацију неколико десетина метара испред), док будале у тим ситуацијама добију на храбрости и почну одмах да се мангупирају, газе по гасу као да су на тркачкој стази, а ту више није инструктор да их исконтролише.
Таквима треба на свако ризично понашање на улици одузимати дозволу одмах и слати их на поновно полагање, нема друге, јер ће такви кад-тад својом кривицом убити некога у саобраћају.
Због таквих малобројних испаштају нормални људи, од којих је некима довољно и 10 часова вожње, јер их родитељи могу додатно обучити на свом ауту на неком полигону (нпр. оном код асфалтне базе) као што је то случај у САД.
Овако се ти малобројни „хулигани за воланом“ користе као изговор да власници ауто-школа намакну себи већи профит.
Други проблем код нас је релативно мали број сати вожње и након добијања дозволе, јер већина људи нема новца за гориво.
Трећи проблем је што не постоје полигои на којима би се увежбавало реаговање у ризичним ситуацијама (нагло истрчавање пешака и сл.), да људи на реалним примерима науче колики је заиста зауставни пут при одређеним брзинама за различите услове (киша, снег, сув пут…), као и то како може да утиче само тренутак непажње у вожњи (нпр. прилазите пешачком прелазу бризном 36км/х, што је 10м/с, нема нигде пешака ни близу, погледате у страну и онда крајичком ока спазите пешака како излеће иза жардињере на пешачки, притискате педалу кочница, кочење почиње кад сте на 10м од пешачког – питање, да ли ћете успети да се зауставите пре него што ударите пешака?).
И последњи проблем, чак и кад вас добро обуче добијете дозволу: како нормално возити без угрожавања живота других учесника у саобраћају са оваквим улицама и магистралним путевима, као и пешачким прелазима око којих су паркинг места, дрвеће, жардињери, а пешаци не поштују ЗОБС који им налаже да се прво ЗАУСТАВЕ на ивичњаку и увере да могу безбедно да пређу улицу, већ искачу на пешачки не размишљајући да ли возило може да се заустави чак и да их возач у том тренутку примети и почне да кочи.
Никакве обуке по било којим ценама не могу нам помоћи ако не подигнемо ниво културе понашања у саобраћају, а то зависи од опште културе и поштовања других људи у свим сферама живота, не само у саобраћају.
Bb