Najveći problem srpskog novinarstva je – siromaštvo

Председник УНС-а Владимир Радомировић: Највећи проблем српског новинарства је сиромаштво!

Радомировић прича шта би волео да се у новинарској професији промени за време његовог мандата, говори о расветљавању убистава новинара у Србији. Владимир Радомировић је нови председник Удружења новинара Србије, и оснивач и уредник портала „Пиштаљка“.

У интервјуу за „Еспресо“ Радомировић говори зашто сматра да су медији данас слободнији него у време Тадића, коментарише председничку кампању и да ли су сви имали исто простора у медијима, прича о главном уреднику РТС – а Драгану Бујошевићу, на које препреке наилази док истражује разне случајеве корупције на порталу „Пиштаљка“.

Радомировић прича шта би волео да се у новинарској професији промени за време његовог мандата, говори о расветљавању убистава новинара у Србији, као и да ли ће се доћи до истине и правде у њиховим случајевима, у каквим је односима са бившом председницом УНС – а Љиљаном Смајловић, коментарише спорни интервју са Борисом Тадићем, прича о медијима који се додворавају новоизабраном председнику Србије Александру Вучићу, и шта УНС може да уради поводом тога, који је највећи проблем српског новинарства и како га решити.

• Несумњиво је много пажње изазвала ваша изјава да су данас медији слободнији него у доба Тадића. А да ли су сасвим слободни, и шта кажете на оптужбе опозиције да су скоро сви под влашћу једног човека?

– Медији нису слободни. Сада су слободнији него у време Бориса Тадића, али говорим о нијансама сиве. У време Бориса Тадића постојала је стриктна контрола медија, није било критички настројених текстова у штампи, прилога на телевизији, а људи блиски Борису Тадићу су контролисали агенције за оглашавање, и преко њих тржиште којим су усмеравали новац подобним медијима. Сада је економска ситуација много тежа, подсетићу да је у време Тадића неке државне институције, министарства давали огромне суме новца медијима за неке услуге, а ти медији су им то узвраћали ћутањем, разним малверзацијама или додворавањем тим властима. Сада је економска ситуација тежа, новинари су све сиромашнији, и тиме су све подложнији утицајима и притисцима са свих страна. Да ли су то притисци политичара, или неких пословних кругова, новинари не могу да се изборе са тим притисцима, и зато је битно да се новинари удружују, да значај Удружења новинара Србије, у борби за права новинара буде све већи, и да се изборимо и за синдикална права новинара. 

• Како вам је изгледала председничка кампања, да ли су сви имали исто простора у медијима?

– Медији су давали очигледну предност једном кандидату, кандидату владајуће коалиције Александру Вучићу, али било је и оних медија који су давали једнаки простор свим кандидатима. Подсетићу ипак на ону кампању 2012. године, у којој се водила битка између Бориса Тадића и Томислава Николића. Ми, са портала „Пиштаљка“ где сам ја главни уредник, објавили смо неколико текстова који би изазвали сензацију у било којој држави на свету. Објавили смо поверљиви извештај Европске комисије о такозваној реформи правосуђа, где су ти људи који су гледали шта се дешава у Србији приметили какве се све неправилности дешавају, направили извештај који је ЕК крила. На захтев посланика Европског парламента Зелених из Холандије, ми смо добили тај извештај, али ниједан већи медиј није пренео тај извештај. Тада смо објавили и да вереница тадашњег потпредседника Владе Божидара Ђелића, тачније њена фирма добија послове око опремања државних институција намештајем, и да је ту низ сумњивих уговора потписан. То такође нико није пренео. Контрола је била таква да је Борис Тадић поднео оставку а то се у нашим медијима звало скраћивање мандата. Ниједан медиј од ових који утичу на формирање јавног мњења није јавио да је Борис Тадић поднео оставку на место председника државе, већ су сви говорили о скраћивању мандата. Чак и кад су стране агенције навеле да је Тадић поднео оставку у домаћим интерпретацијама тих страних вести било је „како страни медији јављају, Борис Тадић је скратио мандат“.

• Док сте радили у Политици указивали сте на цензуру у том листу под Бујошевићем. Данас је он директор РТС. Како гледате на то?

 – Када је он постављен за директора РТС, ја сам са групом колега, који су управо док је Бујошевић био главни уредник „Политике“ отпуштени као политички неподобни написао текст који је објављен у „Политици“, у којем смо рекли, односно навели шта је све Бујошевић радио док је био тамо, и да нас не чуди да је постављен за директора РТС, јер очигледно да у Србији само такви кадрови успевају. Бујошевић је и тамо наставио да ради оно што је радио у „Политици“, и видимо да информативни програм РТС је далеко од идеалног. Недавно је био захтев са протеста да се смени руководство. УНС је рекао да не може да подржи ту идеју јер би то био притисак. Ми од тих уредника тражимо да извештавају професионално, да поштују све стандарде етичке, да се потпуно ослободе новинари и уредници, да могу да извештавају без страха од неких политичких и економсих последица, и на томе ће УНС и даље радити. 

• Основали сте портал Пиштаљка који свакодневно алармира јавност поводом разних случајева корупције. На које препреке наилазите, какви су одјеци?

– Пиштаљка је за ових седам година објавила неколико стотина истраживачких текстова, од којих су неки довели до званичних истрага, оптужница. Подсетићу вас да је на основу нашег текста, нашег истраживања оптужен садашњи председник ДС Драган Шутановац због такозване афере „пашњак“. Ових дана такође објављујемо серију текстова о градоначелнику Београда Синиши Малом, о томе да је Агенција за борбу против корупције штитила Синишу Малог, да је знала какве за каква је све кривична дела осумњичен, и да није инсистирала да он буде смењен, већ је крила све то. Када смо поднели захтев да добијемо све то, од нас је покушавала да сакрије. Чак је инсистирао и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, и покушали су и то да изврдају говорећи да су то строго поверљиве информације, што не може бити тачно јер у Агенцији за борбу против корупције нема ниједан запослени који има сертификат за добијање строго поверљивих информација, тако да ако су они добили те строго поверљиве информације онда нема разлога да их не доставе и нама. Утицај „Пиштаљке“ сваким даном расте, али оно што брине је што велики медији не преносе оваква истраживања, јер да имамо, Синиша Мали би одавно био смењен.

• Постали сте председник УНС, шта бисте волели да се у новинарској професији промени за време вашег мандата?

– Желим да Удружење новинара, које је једна од најстраријих институција у овој земљи, 1881. године настало, чији је први председник био Лаза Костић, да се унапреди, повећа чланство, али и да се обрати пажња на локалне медије, на новинаре који у мањим местима који су много отворенији, имају више простора да им неко прети, да их притискају локални функционери, моћници. Нажалост, овај талас приватизације по последњем Закону о јавном информисању у медијима је довео до тога да су многи медији угашени, и да многе општине у Србији немају медије из којих могу да сазнају шта се дешава у њиховој околини. То бих волео да се у наредних четири године промени, да добијемо више локалних медија, који ће свакодневно извештавати. 

• Ради ли се довољно на расветљавању убистава новинара у Србији, Ћурувије, Даде Вујасиновић? Да ли ћемо икада доћи до истине и правде у њиховим случајевима?

– Ја верујем да ћемо сазнати добар део детаља о томе како су убијени Славко Ћурувија, Милан Пантић из Јагодине, Дада Вујасиновић..Ко је тај одговорни у НАТО – у који је потписао налог и притиснуо дугме да се бомбардује зграда РТС, и да се убије наших 16 колега, ко је убио наше колеге на Косову и Метохији током ’98. ’99. 2000. године. Удружење новинара Србије инсистира да се расветле сва та убиства, и морам да кажем да ме посебно, као истраживачког новинара забрињава убиство Милана Пантића. То убиство се десило 2001. године, када смо сви ми новинари, укључујући колегу Пантића помислили да је дошло време да се слободно извештава о свим темама. Милан Пантић је истраживао неколико случајева корупције у Јагодини и околини, и изгледа да је он убијен зато што је поверовао да је дошло време слободе, и да може да се извештава о таквим темама. То убиство треба све да нас забрине и цела новинарска заједница треба да се укључи у помоћ комисији за истраживање убистава новинара да се расветле све околности убиства новинара Милана Пантића. 

• Шта је највећи проблем српског новинарства и како га решити?

– Сиромаштво је највећи проблем. Један од начина да се то реши је да се обавежу локалне самоуправе да одређени износ буџета определе за финансирање медија у јавном интересу, и да о том новцу онда одлучују независне комисије у којима ће већину чинити представници репрезентативних новинарских удружења. То је начин да добијемо пре свега, јаке локалне медије, и новинаре који ће имати пристојне плате и неће зависити од неких политичара, богаташа, да обављају свој посао онако како треба у јавном интересу.

Извор: www.espreso.rs

_________________________________________________________________