Ko ne prijavi stanare platiće visoku kaznu

PREMA gruboj računici, u Srbiji ima 260.000 nekretnina koje se rentiraju, a tek jedan odsto stanodavaca plaća porez na njihovo iznajmljivanje. Država je odlučila da se ne odrekne ovog prihoda, pa je setom zakona suzila manevarski prostor za izbegavanje nameta. Ovog meseca počela je obuka profesionalnih upravitelja u Privrednoj komori Srbije, a već od juna počeće da se primenjuje novi Zakon o stanovanju.

Naime, svaka zgrada imaće upravnika koji će biti u obavezi da vodi bazu podataka svih stanova, pa i onih koji se izdaju. Na osnovu nje, poreznici će imati tačan uvid koji gazda prihoduje od rentiranja. Ujedno, podstanari koji žive na „divlje“ biće pod lupom „poreskog alarma“.

Porez na prihode od nepokretnosti uređen je Zakonom o porezu građana.

Stanodavci za neplaćanje poreza mogu da plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara, zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazne za podstanare kreću se od 20.000 do 50.000 dinara. Pored kazne za poreski prekršaj, stanodavac mora da plati i ceo iznos utajenog poreza.

Građani koji poseduju nepokretnu imovinu koju rentiraju (stanove, kuće, sobe, garaže) dužni su da odmah posle sklapanja ugovora o zakupu Poreskoj upravi prijave da su počeli da ostvaruju prihode od izdavanja nepokretnosti. Poreska prijava PP OPO podnosi se nadležnom poreskom organu prema mestu prebivališta u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu, odnosno podzakupu. Uz prijavu se prilaže i ugovor o zakupu. Prijave se mogu podneti i elektronski, posredstvom elektronskih servisa Poreske uprave – e-porezi. Ova procedura prijave je izuzetno jednostavna.

Kao posledica ove mere, očekuje se da tržište reaguje, odnosno da stanodavci povećaju cene zakupa nekretnina. Jer veoma teško će moći da se prođu do sada uobičajene priče da u stanovima žive deca ili rođaci vlasnika. U većini evropskih zemalja stanovi se izdaju posredstvom agencija koje vode računa o tome da porez i svi ostali troškovi budu plaćeni. Stanodavci plaćaju porez, ali zato ne jure zakupce zbog neplaćenih računa. A ako u stanu koji je izdat dođe do neke štete, polise osiguranja to nadoknađuju.

RIZIČNO IGRANjE S PROPISIMA

I ovaj zakon može da se zaobiđe, ali u tom slučaju stanodavac mora da rizikuje, da u poreskoj upravi navede da ne prihoduje od rentiranja, već da svoju nepokretnost ustupa bez naknade trećim licima. U tom slučaju potpisuje se ugovor, a „treće lice“ se prijavljuje na toj adresi. Tada vlasnik stana ima usmeni dogovor s podstanarom da će pare da dobije na ruke, čime rizikuje da će ih uopšte dobiti, kao i da ne bude obeštećen u slučaju štete. Može da se desi i da ga zakupac ucenjuje s prijavom poreznicima.

Podsećamo, prema Zakonu o stanovanju, vlasnik je dužan da prijavi svaku osobu koja u njegovoj nekretnini ima prebivalište.

DRŽAVI 20 ODSTO OD KIRIJE

POREZ na prihod od zakupa stana iznosi 20 odsto od visine zakupnine na godišnjem nivou i plaća se kvartalno, prema poreskom rešenju. Podstanar je sam u obavezi da u roku od osam dana od zakupa stana prijavi svoje mesto boravka u obližnjoj stanici policije, a stanodavac mora to da mu omogući davanjem neophodne dokumentacije. Prijavu može da izvrši i sam podstanar, ali samo ako kod sebe ima i ličnu kartu stanodavca i ugovor o zakupu.

PROBLEMI STANODAVACA

STANODAVCI u Srbiji imaju troškove održavanja, amortizacije i ulaganja, a suočavaju se i sa zakupcima koji ne plaćaju ni najam ni račune. U slučaju da prijave podstanara, posle isteka zakupa imaju problem da ga odjave i moraju da dokazuju da je određenog datuma napustio stan. Suočavaju se i s tim da im poreznici i posle toga, za prazan stan, pošalju poresko rešenje.

Novosti