Disovo proleće – rezultati konkursa

Резултати конкурса за Есеј

Готско у Дисовој поезији

Жири за доделу награде  за Есеј о Дисовом стваралаштву 54. Дисовог пролећа у саставу: Светлана Шеатовић (председник), Мина Ђурић и Бранко Вранеш,  прегледао је 13 радова и донели једногласну одлуку:

Прва награда припада есеју “Сабласно: извор патоса и избегнути кич у песми Огледало Владислава Петковића Диса“ (шифра Чељустников),

Друга награда  додељена је раду  „Бодлеровско наслеђе у Утопљеним душама Владислава Петковића Диса“ (шифра Маслачак  је један свет),

Трећу награду добио је есеј  „Ретроспекција и антиципација Владислава Петковића Диса“ (шифра Аурора).

 Образложење:

Прво место је с правом припало раду  „Сабласно: извор патоса и избегнути кич у песми Огледало Владислава Петковића Диса“. Кандидат се издвојио добрим и савременим методолошким поступком, који је критички запостављену песму Огледало тумачи у оквиру англофоне традиције и до сада непримећене готске традиције. Аутор есеја доводи Диса у сасвим оправдану везу са Е. А. Поом, Мери Шели узимајући у обзир да Дис није читао наведене писце у изворном облику, већ преко посредних извора. Посебно се истиче одабир грађе будући да се аутор померио од досадашњих утврђених врхова Дисове поезије и,  у компаративном контексту указао на нове вредности песме Огледало. Због тога се овај рад издваја оригиналношћу и у књижевноисторијском и компаративном аспекту досадашњих вредновања Дисове поезије.

Другу награду добио је рад „Боделровско наслеђе у Утопљеним душама Владислава Петковића Диса“, јер је овај есеј написан кохерентно и на високом научном и академском нивоу са добрим одабиром примарне и секундарне литературе уз неколико иновативних ставова према Бодлеровој поезији.

Трећу награду жири је доделио аутору есеја „Ретроспекција и антиципација Владислава Петковића Диса“, јер је овај рад пример коректне научне и академске писмености са драгоценим увидима у унутрашњу компарацију Дисове поезије са песницима међуратног периода српске књижевности, а посебно занимљивим оценама у односу на Драинчеву поезију.

Према увиду у пристигле рукописе можемо да закључимо да и даље постоји интересовање за Дисову поезију и да је половина есеја писана високим академским стилом са прецизном научном апаратуром, добром предметном и секундарном литературом. То показује да су пред нама лепе могућности за нова тумачења Дисове поезије која су ослоњена на све виши ниво научне и свеукупне стилске кохерентности међу најмлађим генерацијама критичара, од основних до завршних докторских студија.

У Београду, 3. 5. 2017.                                        Светлана Шеатовић (председник жирија)

НАГРАЂЕНИ СУ

Аутор првонаграђеног есеја о Дисовом стваралаштву на 54. Дисовом пролећу је Милан Вурдеља, студент на мастер студијама српске књижевности Филолошког факултета у Београду. Рођен је 1993. године у Сремској Митровици. Објављује поезију у периодици, сарађивао је у часописима Свет речи и Зборник Матице српске за књижевност и језик.

Друга награда припала је Јелени Цветић, апсолвенту на Катедри за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду, а аутор трећенаграђеног есеја је Немања Д. Јовановић, мастер филолог из Ниша.

Ауторима ће новчане награде и дипломе бити уручене 26. маја у Чачку.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА РУКОПИС ЗА ПРВУ КЊИГУ   МЛАДИ ДИС ЈОВАНИ МАРОЈЕВИЋ

На овогодишњи конкурс за награду Млади Дис приспело је тридесет осам рукописа песничких збирки. Жири у саставу Предраг Петровић, председник, Соња Миловановић и Дејан Матић, чланови, након пажљивог читања и исцрпног разматрања у најужи избор уврстио је рукописе: Убери ме (шифра „Школице“), Ум за морем, смрт за вратом (шифра „Стари Океан“), Лутају кроз месо (шифра „Невидљиви Црв“), Сутра (шифра „Столар“) и У подне на две ноге (шифра „Компас“). Једногласна одлука жирија је да награду Млади Дис за 2017. годину добије рукопис Убери ме (шифра „Школице“).

Награђени рукопис представља пажљиво компоновану песничку целину која се састоји из три лирска циклуса: „Ја, Глиглијка“, „Убери ме“ и „Унутрашњи предјели, унутрашња трава“. Реч је о поезији интимних стања и доживљаја, „интимних космогонија“ како се вели у једној песми, која су изражена пробраним језиком, богатом сликовитошћу и суптилно успостављеним ритмом слободног стиха. У широком мотивском распону од преиспитивања телесности, еротике и сексуалности до пројектовања властите интиме у просторе природе, траве, неба и језика, лирски субјект ове поезије проговара аутентичним и снажним гласом који повремeнo има потребу да комуницира и са књижевним искуством Силвије Плат или Хулиа Кортасара. Рукопис збирке вишезначног, заводљивог и у исти мах провокативног наслова „Убери ме“ на најбољи начин враћа веру у изражајне могућности љубавне и интимне лирике у савремено доба коме, чини се, управо недостаје поезије овако богате емотивности, изнијансиране чулности и смелог понирања како у дубине тела тако и у метафоричке потенцијале језике. Зато је награђени рукoпис, делом, и на трагу поезије великог Диса.

Жири има потребу да овом приликом похвали и остале рукописе који су ушли у најужи избор а међу њима посебно рукопис Ум за морем, смрт за вратом (шифра „Стари Океан“) који се, уз награђени, највише издвојио песничком самосвешћу и снажном сликовитошћу.

Београд, 8. маја 2017.    Жири: Предраг Петровић, Соња Миловановић и Дејан Матић

Разрешење шифре:

Добитник награде Млади Дис за 2017. годину је Јована Маројевић (1985) из Никшића,  Црна Гора. Њен рукопис Убери ме, Градска библиотека штампаће до краја године у едицији Токови као 36 књигу младог песника. Плакета Млади Дис Јовани Маројевић биће уручена 26. маја у Чачку.

Посебно је похваљен рукопис Ум за морем, смрт за ватром Огњена Аксентијевића (1994) из Лесковца. Жири је издвојио и похвалио рукописе Милана Вићића (1989) из Пожаревца, Уроша Ристановића из Умке (1994) и Марте Кнежевић из Панчева.

_______________________________________________________________________