Skup u Čačku: Zdravstveni turizam i kako privući strance
U Čačku je u sredu održana radionica na kojoj je organizacija “WITOS” iz Nemačke predstavila projekat „Promocija zdravstvenog turizma Srbije u Nemačkoj“, čiji je cilj promocija srpskih banja, prevashodno na nemačkom, ali i na čitavom evropskom tržištu. Projektom je obuhvaćeno devet banja iz Srbije, kao i privatne stomatološke i estetske ordinacije. Turistička organizacija Čačka na štandu sa Turističkom organizacijom Srbije na Sajmu turizma ITB u Berlinu, predstavila je u martu ponudu u oblasti zdravstvenog i medicinskog turizma, uz učešće Atomske banje Gornja Trepča i time inicirala održavanje ovog značajnog stručnog skupa u Čačku, gde su bili prisutni eksperti iz organizacije “WITOS” i menadžment devet banja iz Srbije, koje učestvuju u projektu.
Aleksandra Dolapčev, menaxer za tržište Nemačke iz Turističke organizacije Srbije je naglasila da je Atomska banja Gornja Trepča jedna od prvih iz Srbije koja se „probila“ na nemačko tržište. Ona je takođe, istakla, da pre nego što dočekamo turiste iz Evrope, „moramo uraditi domaći zadatak“.
– Cilj ove radionice u Čačku je da vidimo šta je to što nudimo, šta bi trebalo popraviti, da bismo prve goste dočekali spremni – rekla je Dolapčev.
Damir Radić iz organizacije „WITOS“, inače koordinator na projektu, istakao je da se dugo radilo na tome da se dovedu nemački stručnjaci koji bi srpske banje povezali sa nemačkom privredom, naglasivši da one imaju veliki potencijal jer su jedinstvene.
– Prednosti srpskih banja su originalne metode lečenja. U evropskim banjama je većinom velnes program, koji podrazumeva sportsku rekreaciju, estetsku hirurgiju ili kozmetičke tretmane, dok su srpske banje kao medicinske ustanove. To su kao ulepšane bolnice, što će mnoge strane pacijente privući na alternativne metode lečenja, koji njima uopšte nisu poznati – rekao je Radić.
Prema rečima prof. dr Petera Bekera iz“ WITOS“-a, međunarodnog konsultanta za razvojne projekte u turizmu, godišnje 37 miliona Nemaca putuje u banje. Zato je, smatra on, neophodno promovisati i raditi na marketingu srpskih banja, koje su slabo poznate u Nemačkoj, a poseduju izuzetne kvalitete. On je takođe naglasio, da se za prevazilaženje eventualnih nedostataka u banjama odabranim za promociju na evropskom tržištu, u smislu nadogradnje i poboljšanja uslova u njima, očekuje finansijska pomoć Evropske unije, upravo zahvaljujući projektu „Promocija zdravstvenog turizma Srbije u Nemačkoj“.
Gordana Majstorović iz TOČ-a naglasila je da su Atomsku banju Gornja Trepča već posetili nemački eksperti.
– Ovaj projekat će svakako doprineti bržoj i efikasnijoj promociji Atomske banje Gornja Trepča. Neki od eksperata su već dolazili i zaista bili oduševljeni čime ona raspolaže. Kako od smeštaja, tako do rehabilitacije koja je veoma bitna. Bili su veoma zadovoljni standardima koji se primenjuju, načinima lečenja, osobljem… – rekla je Majstorović.
Realizaciju ove radionice, uz Grad Čačak, podržali su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Turističke organizacije Srbije, čiji su predstavnici takođe prisustvovali stručnom skupu.
Današnjem skupu u HB-u prisustvovali su i vlasnici privatnih stomatoloških i etstetskih ordinacija. Kako se moglo čuti, zdravstveni turizam je još uvek neiskorišteni potencijal u Srbiji. Za razliku od nas, Mađari su, na primer, tu šansu ulaskom u EU, dobro iskoristili i na to ime zaradili čak milijardu evra godišnje, koliko Srbija inkasira od svih vidova turizma. Lekari iz privatne prakse su pozdravili odluku Ministarstva zdravlja da se aktivno uključi na jačanju zdravstvenog turizma tako što će pomoći privatnim zdravstvenim ustanovama koje se bave estetskom hirurgijom i stomatologijom da privuku pacijente iz inostranstva.
Jedan od stotinu razloga zasto nam treba aerodrom Morava
Dobar primer banjskog turizma može se videti u Mađarskoj. Njihove banje, pored lečilišta nude i sadržaje za celu porodicu: otvorene i zatvorene bazene, tobogane. Dakle, 2 u 1, rehabilitacioni centar i akvapark.
Da samo u svaku od devet banja dodje tri hiljade pacijenata avionom na Moravu, za estetske i stomatoloske ualuge i domaci turizam jos bar deset hiljada godisnje… To je punih tri stotine Erbasa A319. Samo ovaj potez sposobnih ljudi ce doprineti da vec jednom pukne onaj zardjali lanac one omrazene kapije ispred Terminala Morave. Ove cifre su proizvoljne i skromne. Tome dodati letove sportisra, putnika na LCC prevoziocima, carterima i kargo avionima. To je dovoljno za hiljadu letova na Moravu u toku godine za pocetak. Dali su ovo skromne procene. Dali na ovome ucestvuju i okolni gradovi,izuzev preduzimljivog Cacka. Zaista me je obradovala inicijativabanjsko turistickog biznisa centralne Srbije.
Radovan Marinkovic
Sydney