Titovi partizani na čelu Čačka pojedoše naše živote

Све је почело са расправом о програму обележавања Дана града, који је председник скупштине Вељко Неговановић злоупотребио за прављење неокомунистичке и титоистичке свечане академије „Друже Тито, ми ти се кунемоˮ. То што је СПС вратила петокраку у свој лого, не значи да ћемо у Чачку дозволити повратак Тита и петокраке. Одборници Двери посебно су тражили од Нове Србије и СНС, као и градоначелника и градског већа, да се изјасне да ли стоје иза оваквог обележавања Дана града и новог подвајања грађана на „ослободиоцеˮ и „кољачеˮ, како се могло чути на академији и изложби поводом 70 година од ослобођења Чачка? Посебно је питано коме смета да се на хумку пострадалих који су сахрањени на Спомен парку стави православни крст, и зашто Негованић то назива скрнављењем? Ако на све то остали чланови владајуће већине ћуте, онда се они с правом могу назвати „Вељкови комунистиˮ, прикривени под маском других политичких опција.

Зато су одборници Покрета Двери предложили да се коначно уреди списак свих важних датума које град обележава, са прецизним протоколом који мора да се поштује, као и да се јасним критеријумима и деполитизованим начином избора допуни лоша одлука о градским признањима, иза чега би стали сви одборници, без обзира на политичке разлике.

Поред овога, владајућа већина одбила је да се на дневни ред стави тема извештаја о раду градоначелника и чланова градског већа, који нису поднети три године. Исто се односи и на извештаје о раду свих градских управа, а посебно градске управе за локални економски развој. Одбијен је и предлог да се расправља о стању у чачанским селима, пољопривреди и задругарству, као и великим инфраструктурним радовима који стоје, док је највећа инвестиција у Чачку отварање прве јавне градске чесме после 50 година. Одбијено је и доношење Породичне декларације која је предвиђала низ мера подршке рађању, младим брачним паровима, старима и немоћнима, породичним фирмама…

Оно што најбоље говори да владајућа коалиција пуца по шавовима јесте све учесталија пракса да се са дневног реда скидају чак и тачке које је сама власт предложила. Тако власт спречава да на скупштински дневни ред дође тема контроверзног пословања јавног предузећа „Градацˮ, а са седнице је скинута и тема великих проблема станара социјалних станова у Кошутњаку.

Коначно, чачанска власт одбила је и предлог одборника Двери да се посебним закључцима градске скупштине стане у одбрану пензионера којима су смањене пензије и затражи хитна оцена уставности ове одлуке од стране Уставног суда Србије, као и да се подрже оправдани захтеви штрајкача у области адвокатуре, просвете и здравства. Неспремност владајуће већине да се о свему овоме говори најбољи је показатељ да они не брину о грађанима, већ само о својој голој власти. Они не само да су Титови партизани, они су партизани и у оном старом смислу те речи који је коришћен у времену Краљевине између два светска рата: партијске штеточине, партијаши-партизани који једу народну имовину и уништавају државу и наше животе.