Dnevnik Jovana M. Jovanovića Pižona

У библиотеци  архива 16.јун 2017.промовисан је  Дневник (1896-1920) Јована М. Јовановића Пижона, коју су приредили проф.др Радош Љушић и Миладин Милошевић,  архивски саветник, директор Архива Југославије.

Дневничке забелешке дипломате, Јована Јовановића Пижона (Београд,1869 – Охрид,1939) који је био  један од значајних учесника у политичком животу Србије пре и током Првог светског рата, као и у потоњој југословенској држави, веома су значајан извор за истраживање краја 19.и почетка 20.века.  Као дипломата службовао је у скоро свим дипломатским звањима: у Београду, Цариграду, Софији, Скопљу, Атини, Каиру, Цетињу, Бечу и Лондону.  Дневник Јована Јовановића део је његове богате збирке докумената која се чува у Архиву Југославије и садржи деведесет и две архивске кутије.   Архивистички је обрађен један њен део, шездесет девет  кутија, с инвентаром као информативним средством. Преостали део још је необрађен, али се може несметано користити пошто је урађен одговарајући попис садржаја преосталих кутија. Дневник се чува у кутији број 54.

Мањи део писане заоставштине Јована Јовановића налази се у Архиву Македоније у Скопљу. Раздобље које обухвата Јовановићев Дневник време је када је обављао дипломатске послове; из тог разлога он је, пре свега, посвећен спољној политици Краљевине Србије. Јовановићев Дневник није редовно вођен, има празнина, али када се погледа у целини, оставља утисак импозантног дела и по обиму и по значају података корисних истраживачима Великог рата, пре свега за проучавање дипломатије Србије, њених односа са савезницима и непријатељима, као и Јовановићеве улоге у свим тим збивањима.

Дневник који је водио у периоду од двадесет и  четири године, занимљив је и по ономе што је Јован Јовановић прибележио и по ономе што недостаје, нагласили су приређивачи. Изостављен је, намерно или случајно почетак Великог рата 1914.када је он био представник Србије у Бечу, можемо само да претпоставимо.

Приређивач Дневника је Радош Љушић,  један од наших најпознатијих историчара, који је увек јавно износио своје мишљење, што је често изазивало различите коментаре.  Његова каријера универзитетског професора започела је 1978. када је магистрирао  на теми „Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839-1840)“,  докторску дисертацију „Кнежевина Србија (1830-1839)“одбранио је 1984. Професор је на Катедри за Националну историју у новом веку (преименована у Катедра за српску историју у Новом веку). Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко шест стотина библиографских јединица.

Главни и одговорни уредник је часописа Српске студије, члан Одбора за проучавање Српске револуције и Одбора за 19.век САНУ и био је уредник библиотеке Српски мемоари у СКЗ и Српског биографског лексикона, Матице српске. Основао је са својим постдипломциа, докторантима : Удружење за проучавање српске повеснице (1997) и Центар  за Српске студије који објављује часопис Српске студије од 2010. и организује акреидтовани семинар за наставнике и професоре историје сваке године под називом – Светосавски дан историчара (2011).

Био је члан комисије која је урадила нацрт Закона о државним знамењима (његов је предлог да Сретење Господње 1804.буде државни празник као и прихватање заставе и грба Краљевине Србије,2002) и писац нацрта закона о Српској енциклопедији, са Василијем Крестићем и  Чедомиром Поповим(2005). Добитник Октобарске награде Београда (два пута, први пут за стручне радове студената), Награде за науку Вукове задужбине, награде „Владимир Ћоровић“.  Носилац је Ордена светог Саве другог степена Српске православне цркве (2006).

Aрхивски саветник, дугогодишни директор Миладин Милошевић,  звање самосталног саветника (у државним органима управе) стекао  1986,  за начелника одељења Архива Југославије постављен је 1992.   Од  2001.  био је  постављен за заменика директора Архива, а  од 2006.  именован  је за директора Архива Југославије.

Некада члан Председништва (Савеза архивских радника Југославије), секретар стручног архивистичког часописа Архивист, сада уређује часопис Архива Југославије, Архив и члан је редакције Историја 20. века. Поред рада у архивистици објавио је десетак књига – зборника докумената и монографије из области српске и југословенске дипломатије, посебно на тему српских писаца у дипломатији о Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Растку  Петровићу, Бранку Лазаревићу, Марку Ристићу,  монографије Србија и Грчка 1914-1918,  Одјеци Пашићевог живота… Уредник је едиције Извори за историју југословенских односа ,   Извештаји Министарстава иностраних послова Краљевине Југославије 1930-1941(једанаест томова је објављено у овој едицији) .Приредио је као коаутор зборнике докумената : Југословенско алжирски односи 1956-1979;  Југославија – Индонезија 1945- 1967, Југославија – СССР два тома  1946-64, и други том 1965-1980 заједно са Љубодрагом Димићем и Надом Пантелић. Миладин Милошевић добио је  „Златну архиву“ за допринос развоју архивистике из Фонда Александра Арнаутовића 2013.

__________________________________________________________________