Promocija znakovnog jezika u osnovnim školama

Општина Лучани је и ове године Међуопштинском удружењу глувих и наглувих са седиштем у Чачку, кроз пројекат „Сервисне услуге са дневним боравком за глува и наглува лица Моравичког округа“, омогућила промоцију знаковног језика. Поред чујуће деце из Основних школа у Чачку, са знаковним језиком упознала су се и деца из неколико Основних школа општине Лучани.

Деца четвртог разреда Основне школе у Котражи, ове године савладала су нове вештине и појмове знаковног језика и показала да нису заборавили знање које су стекли у првом полугодишту школске 2016/17. године. Заиста је било велико задовољство поново се срести са тим насмејаним лицима из којих зрачe топлина и жеља за новим вештинама и знањем. Били смо сведоци колико је њихова учитељица радила на томе да постану добри људи и одлични ученици.

То су показали и у раду са нама, јер ни једног тренутка нисмо осетили да се разликујемо од њих. Поруке које су исписивали на табли говоре више од свих речи: “Волимо што сте дошли код нас“, „Ја волим знаковни језик и много сам срећна што сте дошли!!!“.

То су моменти које ћемо заувек памтити и увек ћемо се радо враћати у ту школу. За глувог човека је најважније да га други разумеју и прихвате без предрасуда. То смо управо доживели у школи у Котражи и на томе смо им бескрајно захвални. Да бисмо некога разумели морамо проникнути у његову душу, а та деца су препознала и разумела душу глувог човека.
Захваљујући истом пројекту и општини Лучани, организовали смо излет за чланове Удружења и 11. јуна посетили Етно село Станишићи у непосредној близини Бијељине, у срцу семберске равнице. Уживали смо у лепом погледу на аутентичне куће изграђене од дрвета и камена, изван садашњег времена и простора. За трнутак нас је окружење вратило прецима и природи, будећи у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Одморили смо очи и душу гледајући птице, језера и чист поток. Након ручка у пријатном амбијенту салона Санкт Петербуга, свратили смо у сувенирницу која нуди производе старих заната и домаће радиности, како би купили понеки сувенир који ће нас увек подсећати на ово предивно место.

У тишини, свако са својим утисцима и слатким умором, у вечерњим сатима, безбрижно смо стигли својим кућама. Захвални смо општини Лучани, која нам је и ове године омогућила да промовишемо наш знаковни језик и посетимо места која сами никада не би посетили и упознали.
Зорица Петковић, председница МУГН