Prethodni članak
Predbračni ugovori retkost u Srbiji
Objavljeno 02/07/2017
Komentara: 0
Desetak beogradskih advokata koje je list Blic kontaktirao nikada nisu sastavili bračni ugovor, niti su čuli da je bilo koji njihov kolega imao takav slučaj u praksi.
Situacija je, međutim drugačija u centralnoj Srbiji, gde ima dosta gastarbajtera koji su u inostranstvu zaradili veliki novac, koji pokušavaju da zaštite.
Advokat iz Čačka Jasmina Milutinović kaže za Blic da je od 2005. godine, kada je je usvojen Porodični zakon koji predviđa sklapanje bračnog ugovora, imala dva takva slučaja.
„U oba slučaja su na sklapanju bračnog ugovora insistirali mladoženjini roditelji. Ljudi su stekli veliko bogatstvo u inostranstvu i bračnim ugovorom su zaštitili imovinu, koju su dali sinu u nasleđe. Po zakonu, imovina stečena pre braka nije zajednička, ali ono što se stvori u braku deli se na pola. U oba slučaja bračnog ugovora regulisana je podela bračne imovine, i to tako da 90 odsto zarade ide u korist muža, a 10 u korist supruge.Iz priča kolega, znam i da je bilo slučajeva gde su mladini roditelji insistirali na bračnom ugovoru, ali zato što su oni bili ekonomski jača strana“, navodi Jasmina Milutinović.
Ona kaže i da potpisivanje dva ugovora za 12 godina pokazuju da omladina u Srbiji ipak nema naviku sklapanja bračnog ugovora.
„Mladi se uglavnom venčavaju iz ljubavi i u tom trenutku ih ne zanima materijalno stanje. Druga situacija je to što i većina mladih supružnika ekonomski nije u zavidnoj situaciji, pa im bračni ugovor i ne znači ništa“, dodaje advokatica.
Advokat Vladimir Gajić, predsednik Advokatske komore Beograda, kaže da su odredbe bračnog ugovora privatna stvar supružnika, koji niko osim njihovih advokata i sudije koji overava ugovor ne može i ne sme da zna.
„U porodičnom zakonu je regulisano potpisivanje bračnog ugovora, toga ranije nije bilo, a i sada se u praksi advokati retko susreću sa takvim situacijama. Ja nikada nisam imao slučaj sačinjavanja bračnog ugovora, niti znam da je iko od mojih kolega to radio.Praksa potpisivanja bračnih ugovora je uglavnom zastupljena u protestantskim zemljama, toga je manje u katoličkim, dok je u pravoslavnim zemljama to retkost“, kaže Gajić.
On kaže i da predmet bračnih ugovora može biti podela imovine stečene u braku.
„Imovina stečena pre braka je posebna imovina oba supružnika, ali i to može da se menja bračnim ugovorom. Bez bračnog ugovora, sva imovina stečena u braku je zajednička, čak i u slučajevima gde jedan supružnik ne radi. Ali, ako jedan supružnik poseduje firmu pre braka, on može bračnim ugovorom da zaštiti buduće prihode svoje firme tako da, bračnim ugovorom odredi koji procenat pripada njegovom bračnom drugu“, kaže Gajić.
Advokat Gajić ne isključuje ni mogućnost da se bračni ugovori u Srbiji potpisuju radi „pranja novca“.
„Ti ugovori bi mogli da posluže da se sumnjivo stečen novac i imovina prebace na bračnog partnera i tako se praktično legalizuje“, kaže Gajić.