Te i to

Piše: Aleksandar Arsenijević

Taman kada smo odahnuli posle svih unutarkoalicionih “trzavica” koje su prethodile izboru srbistanske premijerke i posle izbora novog rukovodstva FK Borac se ponadali da ćemo, ovih vrelih dana, biti pošteđeni sekiracije, pa ćemo se opušteno prepustiti letnjoj uživanciji u debeloj ‘ladovini pored Morave, po ko zna koji put se potvrdilo da je u zemlji Srbistanu ama baš sve skopčano sa sekiracijom.

Taman kada smo poverovali da su glasine o novom, ko zna kojem po redu, raskolu unutar čačanskih, s kolca i konopca skupljenih, naprednjaka plod bujne mašte dežurnih dušmana, kojima bode oči sloga i akciono jedinstvo koje vrca iz kuće na Gradskom šetalištu, kad ono međutim.

Kao grom iz vedra neba žitelje naše kasabe pogodiše nove sekiracije i spekulacije kako je situacija unutar lokalnog naprednjačkog rukovodstva sve samo ne idilična. Da se unutar predobrih, prepoštenih i nadasve odgovornih i stručnih čačanskih naprednjaka nakupilo isuviše truleži da bi se njen zadah mogao zamaskirati. Te tako, žitelji, onaj naivni i neobavešteni deo naše palanke će imati čime da se zanima i spekuliše na temu ko će kome uturiti u najnovijoj epizodi naprednjačke sapunice, a naše urnebesne tragedije.

Za razliku od naivnih i neobaveštenih, onaj deo Čačana koji još uvek ima tu, u Srbistanu zemlji natprosečno inteligentnog naroda, tako ružnu naviku da koristi mozak, uprkos svim rizicima koje nosi proces razmišljanja, ovih tropskih dana niti se iznenađuje niti uzbuđava sporadi najnovije unutar naprednjačke zajebancije. Oni su odavno raskrstili sa tim da im je kako god se okrenuli zadnjica pozadi i pasuje na svaki. I sasvim im je svejedno ko će predvoditi i čačanske, s kolca i konopca skupljene, naprednjake. Da li će se pitati autoplekadžija i biznismen nad biznismenima Ostoja, poslanik i od onomad ponosni nosilac akademske bradice Marko bostandžija, Radenko, Milun, stanoviti Joco Džons, ovaj ili onaj.

Jer kada primitivizam, grabež, sitnosopstvenički interesi i sveopšta mitomanija postanu dominantna ideologija, onda imamo to što imamo i živimo tako kako živimo.

A vi što dan izbora doživljavate kao idealnu priliku da tetki odnesete lekove ili odete na pecanje, a sada se sablažnjavate i krstite kada se suočite sa stručnim kvalifikacijama i profesionalnim iskustvom naprednjačkih kadrova vaspostavljenih u direktorske fotelje javnih preduzeća i ustanova čiji rad baš vi finasirate od svoje sirotinje, osećate li barem trunku odgovornosti?

Postidite li se barem kada se pogledate u ogledalu?

(Čačanske novine 4. jul)

___________________________________________________________