Za uspeh 60 poena, za maturu 40

Odnos broja poena za upis u srednje škole od iduće školske godine biće promenjen, pa će učenici po osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda moći da osvoje maksimalno 60 bodova, a na završnom ispitu najviše 40 poena.

To je za Danas potvrdio ministar prosvete Mladen Šarčević, koji kaže da se za ovakav raspored bodova zalagao i ranije, ali da nije bilo vremena za promenu pravilnika o upisu u srednje škole za ovu školsku godinu, pošto je na čelo Ministarstva prosvete imenovan u avgustu prošle godine.

Šarčević dodaje da će biti još promena na maloj maturi, te da se razmišlja o postavljanju kamera u učionice i sale u kojima se polažu testovi, koje bi snimale iz ptičje perspektive. Ministar dodaje da je o tome već razgovarao sa poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubom Šabićem.

– Ako bismo uspeli to da uradimo, pola posla bismo završili – kaže ministar, najavljujući od jeseni diskusiju o postojećem konceptu male mature, u koju će biti uključeni ljudi iz škola.

Na pitanje kako sprečiti mahinacije sa prepravljanjem testova, Šarčević odgovara da bi mala matura trebalo da bude nezavisna eksterna ocena, kao i velika matura, što bi značilo da se sve odvija na jednom mestu, uključujući i pregledanje testova. Međutim, ministar razmišlja da se ode i korak dalje, uvođenjem eksternih testiranja i u četvrtom i šestom razredu, da bi se imao što bolji uvid u školsko ocenjivanje.

Vanredna kontrola sprovođenja završnog ispita koju je ministar tražio u 28 škola Pčinjskog, Nišavskog i Raškog okruga još nije završena, a Šarčević ne odustaje od namere da, ukoliko se pokaže da je bilo zloupotreba, budu kažnjeni svi odgovorni. Na pitanje može li se desiti da krivicu snose samo nastavnici, a da direktori škola, pa i načelnici školskih uprava koji su imenovani po partijskoj pripadnosti budu zaobiđeni, ministar je jasan – odgovornost nikoga neće zaobići. Tvrdi da ga stranačka pripadnost ne interesuje i da ga u tom smislu dosad „niko nije vukao za rukav“. Napominje i da, ukoliko ne bude mogao tako da radi, uvek ima mogućnost da ode sa čela Ministarstva prosvete. Šarčević dodaje da, nezavisno od sumnji u regularnost završnog ispita, nije zadovoljan kadrovskim rešenjima u pojedinim školskim upravama i da je za neke rukovodioce našao zamene, a do nekih će doći putem konkursa. Ističe da je bilo pokušaja da mu „lokalni šerifi“ nametnu neka imena, ali da on na to nije pristao.

Danas