Prethodni članak
Dan ustanka naroda Srbije
Дан устанка народа Србије је био државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. до 2001. године. Прослављао се 7. јула.
Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у музеј и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“.
Дан устанка је се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.
Празник се и данас, незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, Социјалистичке партије Србије и Општине Крупањ.
7. јул 1941.
На Ивањдан, 7. јула 1941. године у селу Бела Црква, код Крупња одржавао се традиционалан сеоски вашар. После црквене службе, председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио, да се због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама и већина га је послушала, али је на вашару, ипак, остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевске партизанске чете, предвођених командантом Мишом Пантићем и политичким комесаром Жикицом Јовановићем Шпанцем. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез.
НХ Жикица Јовановић Шпанац Фото: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=186892
Одмах по доласку, партизани су, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили око себе сељаке. Потом су им одржали антифашистичке говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар Миша Пантић из Ваљева, студент права Владан Бојанић из Беле Цркве и Жикица Јовановић Шпанац, новинар из Ваљева и учесник Шпанског грађанског рата. После одржаних говора партизани су се удаљили. Многи младићи, који су били на вашару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети.
Одмах по одласку партизана, у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста”. У њој су били наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић. Они су почели, окупљеном народу, да говоре да иде кући и почели да га растерују. Тада је Владан Бојанић, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца, крај речице Коларуше. Испричао је о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић и Миша Пантић, вратили са намером да разоружају жандарме.
Лончар и Браковић су, одмах по доласку партизана, посегли за оружјем, али нису стигли да га употребе. Жикица је, из непосредне близине, из пиштоља (носио је два пиштоља на боковима, као и сви политички комесари из Шпанског грађанског рата) убио обојицу. Богдана Лончара је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција и он је умро два сата касније (према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и Цветин Солдатовић и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића).
Извештај немачке Крајскомандантуре I/847 из Шапца о овом догађају је следећи:
„У понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, појавило се у Белој Цркви 16 до 20 устаника, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама.“
Празник
После ослобођења Југославије, Народна скупштина Србије је 27. јуна 1945. године донела одлуку којом је акција Рађевачке партизанске чете проглашена за Дан устанка народа Србије. На првој прослави одржаној 7. јула 1945. године присуствовао је и маршал Тито. Године 1951. поводом прославе десетогодишњице устанка код кафане, испред које се и догодило убиство, постављене су три бисте учесника догађаја – Жикице Јовановића, Мише Пантића и Чеде Милосављевића, које је урадио вајар Стеван Боднаров.
Године 1975. Скупштина Социјалистичке Републике Србије установила је „Седмојулску награду“ која је била највиша државна награда у Социјалистичкој Републици Србији и додељивала се за најзначајнија достигнућа у науци, уметности, привреди и другим областима друштвеног живота.
Године 1982. редитељ Сава Мрмак снимио је мини телевизијску серију „Шпанац“, у којој је сликовито приказан и догађај у Белој Цркви (у улози Жикице Јовановића Шпанца био је Данило Лазовић, а у улози жандара Лончара и Брковића – Мирко Буловић и Богдан Јакуш).
Празновање Дана устанка као државног празника одржано је последњи пут 2000. године. Одлуком Владе Републике Србије, чији је председник био др. Зоран Ђинђић, од 9. јула 2001. године овај празник је укинут. Од тада овај празник се прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, Социјалистичке партије Србије и Општине Крупањ. Поред Беле Цркве, у којој се одржавала централна прослава, празновање Дана устанка је одржавано и на другим местима широм Србије. Једно од места традиционалих окупљања 7. јула је и споменик „Слобода“ на Иришком венцу.
7. јул се обележава у Белој Цркви пригодним манифестацијама иако није државни празник. 2013. године је била државна манифестација.[1]
Одлуком Окружног суда у Шапцу, 2009. године, Богдан Лончар и Миленко Браковић су рехабилитовани – „јер су убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот“.
__________________________________________________________
Istine radi do tada su po dekretu Staljina bili prijatelji fasista.
Kada Hitler prekrsi imperijalisticki dogovor o podeli evrope Nemacka -SSSR i napade Staljina stize direktiva dize se ustanak.
Samo se pitam do kada ce mo ginuti za Velike i to prodavati kao patriotizam.
Ja ne znam stvarno ko je mogao da objavi ovakav tekst, treba da slavimo kad su Srbi ubijali Srbi? Stvarno akcija vredna pomena ubijanje 2 srpska zandarma? A vi iz redakcije imate sto puta pametnije stvari da prenosite o Prvom ratu a ne ove budalastine. Nadam se da ce mi komentar biti objavljen.
Za tebe je možda ovo budalaština ali to je bio početak borbe Srba protiv fašizma, u ovom slučaju likvidacijom onih Srba koji su se stavili u službu fašističkog okupatora. U zla i zbrkana vremena nije se bilo lako ni orjentisati, ali žandarmi su se stavili u službu okupatora, to je istorijska činjenica.
I kako god da okrenes opet smo mi najgore prosli. Nismo bili pametni kao bugari i hrvati samo da smo pustili nemce da prodju da ih ne diramo i to je to. Danas bi nas bilo 15miliona…
šumadijo,a zašto ne bi objavili,kako bi se znalo dokle je išla i dokle danas ide ovo slepilo.neka se zna kada je šta bilo.
Španac jeste ubio srpskog žandara 7. jula 1941. ali je i poginuo kao borac protiv okupatora Srbije, ne treba to zaboraviti. A nadimak je dobio po učešću u španskom građanskom ratu, gde se takođe borio protiv fašista. Ni to ne treba zaboraviti.
španac,ubio ga titov general bradonja sa leđa,a ispada da je poginuo od crvenih okupatora,jer ga je ubio sa leđa titov general bradonja,to je on javno izjavio,o čemu postoje dokumenti i njegovo javno priznanje preko radio beograda jedan.na kraju ispade da je stvarno žikica jovanović španac poginuo od okupatora srbije ali crvenih.samo da napomenem da je manje srba izginulo od nemaca u srbiji za vreme rata nego od crvenih okupatora do danas.
Znimljivo je kako ljudi koji su rođeni 50 godina posle rata vole da se dele na četnike i partizane. Fakat je da je borba komunista u II ratu bila i borba protiv okupatora i borba za vlast, ali u partizanima nisu svi bili komunisti, čak ogromna većina partizana nije bila u partiji, i bili su patriote. Među četnicima su retki bili patriotski motivisani, kao Draža recimo, a dominirali su gibaničari i zlotvori. Masa ostalih četnika bili su prinudno mobilisani ili oni kojima je zakletva Za kralja i otadžbinu bila svetinja.
Тада није било суда под окупаторско фашистичом чизмом.Југославија је такође као и Стаљин приступила рајху у сардњу и наравно омлатило се обома о главу.Надајмо се да се нећемо опет сврстати тамо где не треба.Вечна слава нашим очевима изгинулим у борби против фашизма.Смрт фашизму слобода народу.
kad je neko nepismen,nije za pohvalu,ali kada se time hvali,onda je to idiotizam.španac je bio učesnik paravojnih komunističkih snaga,vođenih od strane staljina i njegovih bandita.nisu oni bili nikakvi patrioti.ubijen je jedan srpski žandar koji je radio svoj posao,održavanja reda.kamo sreće da su uspeli da oteraju tu bandu da ne gine srpsi narod.tog istog španca je ubio titov general bradonja,po titovoj naredbi,da bi eliminisao španca kao svedoka događaja iz španije,gde je tito bio likvidator komunistas po staljinovom naređenju.tu izjavu sam slušao preko radija svojevremeno iz usta generala bradonje.ovo pišem radi nepismenih pristalica komunističkih paravojnih formacija koje su srbe i srbiju zavili u crno,i danas to rade,a radiće sve dok su na vlasti,kao što su i dalje na vlasti.
Jel to onaj dan kad je srbin pucao na srbina?
Чини ми се да су слободу донели комунисти Где су ови сви други били не се знаје по најновијим историјским чињеницама.Тако сад Укри рехабилитују Бандеру Хрвати Степинца Пољаци тврде да иг Руси нису ослободили већ поробили.Ај сад мало опричајте како су комунисзти поубијали ђаке у Крагујевцу или мог деду на Бањици.Жикица јесте убио Србина који се ставио под окупаторску команду и то је крај приче.Срби су помагали Немачком окупатору да ликвидира седам хиљада Срба и других народа у Јајинцима Сајмишту Краљеву.Ови подаци нису тачни ради сео много већем броју.Тако Браћо СРБИ ,колаборационисти су били на страни окупатора,ко је на тој страни он се сматра непријатељем свог народа.Смрт Фашизму слобода народу.За крај ,врли Ђенерал ДРАЖА имао је шансу да ликвидира свог партијског друга ТИТА на Равној гори,Размислите зашто није.Пустите господу Историју.Историја ће опростити историчарима.Наравно сад кад су поумирали ослободиоци буде се авети зла фашистичког.На срећу жива је Русија која се бори свим снагама против фашистичке пропаганде рехабилитовања фашистичкиг злочина.
kada se budeš usudio da malo nešta pročitaš a ti uzmi,ima dosta knjiga i činjenica,samo se ne reklamiraju toliko,jer su ti komunisti i dalje na vlasti,samo su postavili svoju decu i unuke na scenu i nazvali ih raznim stranačkim imenima,kako bi se što bolje sakrili.ovu pljačku srbije su oni izveli,a neki draža mihailović,jer su oni bili na vlasti za vreme miloševića,oni su i pokupovali te fabrike koje su uništili da bi ih kupili za džaba.ima knjiga za čitanje al za pismene,i arhive govore,al kažu da je naj veća beda nepismenost.
test
Баш ти хвала чачанине на савету.Покојни Брана Црнчевић рече једном Нјавеће књиге уче нас највећим глупостима.Слажем се да су деца комуниста то урадила али она не имају везе са другим св. ратом и не могу се назвати комунистива већ комуњарама,то су два различита појма,о којима не бих овде да расправљам.У сваком случају народ се вратио тамо где је био пре другог св.рата. На моју срећу то време на памтим али памтим педесете године и приче предака како су надничили за кору хлеба код селских газда и градских буржуја.У сваком случају политичка економија је то јасно доказала и разлучила да је капитализам експлоататорски режим са тенденцијом ка фашизму.На моју срећу нећу бити овде.Теби синовче желим сву срећу у таквој будућности.Не вреди књиге читати без здраворазумског размишљања и доношења свог закључка.Историја ће опростити историчарима.
ero,jel to onaj brana što je za udbu izmišljao viceve.jel to onaj što je u londonu nudio srpsku krunu nekom ruskom prevarantu.ero,nisam ja ni za kakav kapitalizam,ali su ti tvoji komunisti sada odjednom postali kapitalisti tako što su opljačkali srbiju,koju su gradile ruke radnika i inženjera koji nisu imali nikakve veze sa komunizmom.deca tih komunista su se pokazala kao dobro naučena da nastzave gde su ih postavili očevi i dede.što se tiče običnih ljudi članova komunističke partije,ni jedan nije mogao napredovati,osim kako im reče broz,nije bio spremasn da za partiju ubije oca i majku.tu sreću što mi želiš,hvala ti ali sa ovim komunistima se ide u provaliju.