Upozorenje: Bolest srčanog crva registrovana i u Čačku
Sasvim slučajno, kako to obično biva, u našem gradu otkrivena je pojava opasne bolesti pasa, koja neželjene posledice može ostaviti i na ljude.
Stoga vlasnici pasa sa najvećom ozbiljnošću treba da prihvate savet veterinara i da obave preventivni pregled svog ljubimca.
Ugledni čačanski veterinar dr.vet.med. Miroslav Nešović, nedavno je imao intervenciju na psu starom 14 godina kod koga je dijagnostikovan maligni tumor na vilici.
– Kada smo radili mikroskopski pregled uzorka tumora pronašli smo glistu. Naknadnom analizom krvi tog psa utvrdili smo da je u pitanju srčani crv, bolest koja do sada nije dijagnostikovana kod pasa iz Čačka, tj. kod pasa koji su ovde rođeni i proveli ceo život u našem gradu. Bilo je slučajeva kada smo registrovali ovu bolest kod pasa koji su kao štenad dovedena iz nekih drugih krajeva u Srbiji ili bili neko vreme tamo, najčešće su to Vojvodina i Beograd. Ovde se radi o psu koji se zarazio u Čačku, gde je proveo ceo svoj život – kaže dr Nešović.
Pitali smo ga o kakvoj vrsti bolesti se radi, kako se prenosi i kako se leči?
– Bolest je opasna iz više razloga. Dugotrajna je, postepeno se razvija, ima nejasne kliničke simptome na osnovu kojih ne može da se dijagnostikuje već moraju da se urade laboratorijski nalazi. Postoje testovi uz pomoć kojih možemo da utvrdimo postojanje odraslih oblika glista, dok prisustvo mikrofilarija tj. nedozrelih oblika srčanog crva teško možemo da uočimo bez analize krvi psa. Precizan rezultat testa možemo imati tek nakon šest meseci od trenutka kada je pas zaražen. Dodatni problem je lečenje ove bolesti. Ako utvrdimo postojanje nedozrelih oblika srčanog crva onda je moguće delovati preventivno i tu postoji nekoliko vrsta lekova. Ako ima odraslih jedinki u obliku crva, mora se utvrditi koliko ih ima u organizmu i samo lečenje je rizično jer postoje lekovi sa kojima se te gliste mogu ubiti, ali ako ih ima mnogo može doći do zakrečenja krvnih sudova, do embolije i uginuća psa – kaže dr Nešović.
Kako bolest nastaje i kako se prenosi, kako da vlasnici pasa zaštite svoje ljubimce, zatim da li se pojava srčanog crva registruje i kod drugih domaćih životinja, mačaka ili kod stoke i na kraju da li se može preneti na ljude i sa kakvim posledicama, bila su nova pitanja za našeg sagovornika.
– Bolest prenose komarci i to je već razlog da ju je teško suzbiti ili lokalizovati njeno prenošenje. Vlasnicima pasa preporučujem da urade analizu krvi svog ljubimca s proleća i s jeseni i to svakako pre nego što se krene sa bilo kakvom preventivom, koja bi mogla dovesti do uginuća glista što bi začepilo krvne sudove i na kraju dovelo do uginuća psa. Sa preventivom se počinje početkom maja a završava sa početkom oktobra, dakle u sezoni komaraca. Terapija se daje jednom mesečno, kao zaštita i od spoljašnjih i od unutrašnjih parazita. Od ove bolesti oboljevaju sve rase pasa. Pojavljuje se i kod mačaka ali u mnogo manjem i blažem obliku. I sve ostale životinje mogu imati srčanog crva, ali se kod njih ne razvijaju u odrasle jedinke u obliku glista. Moguće je i da se ljudi zaraze i kao posledica se pojavljuju čvorići u plućima koji ne prave nikakve kliničke simptome, a na rendgenskom snimku podsećaju na metastatski tumor – kaže dr Nešović.
Bolest srčanog crva kod pasa nije nepoznata i sve veterinarske ordinacije u Čačku mogu da daju adekvatnu pomoć. Važno je da se preciznom analizom utvrdi prisutnost odraslih jedinki srčanog crva i njihova količina, kako se radikalnom terapijom ne bi dovelo do neželjene smrti i samog psa. Dr Nešović preporučuje primenu lekova iz kategorije tzv. slow kill ili sporo ubijajućih kako bi se odrasle jedinke srčanog crva postepeno uklonile iz organizma psa.
– Ova vrsta glista tj. odraslih jedinki srčanog crva živi u simbiozi sa jednom vrstom bakterije koja omogućava dug život tog parazita i njegov prelazak iz larve u glistu. Preventivno lečenje podrazumeva ne samo ubijanje glista već i uništavanje bakterije koja je sa njima u simbiozi – kaže dr Nešović.
_______________________________________________________
Живели керови.
Mog psa smo uspavali zbog ove bolesti ios pre 3 godine.
По околним вукојебинама не можемо живети од напасти луталица које загађују баште воћњаке и природу недостаје само беснило и еве којекаке болешчине.Некада су луталице сматране штеточинама те су ловци то уништавали.Данас многи имају изгледа тог псећег црва у мозгу кад овако наопако тумаче те еуропејске законе.Нек бре изиђу у ту њину еуропу па нека усликају џукелу да се слободно шета по природи и уједа децу пролазнике коље дивљач и домаће живуљке.Народ несме путевима да се креће пешице од чопора џукела које кидишу посебно на децу и бициклисте.И тако док деца не имају хлеба да једу и самохране мајке држава гради стационаре за своје џукеле које постадоше важније од деце и народа.
Pošto mrziš pse, koji su, takođe, živa bića, nisi ti, brate, ni za ljude…Uvek će ti nešto smetati…
Šta ćemo sa bolestima koje prenose ljudi, a posebno oni koji dođu iz vukojebina, a naša država ih prima raširenih ruku?
bravo!
Vrhunski dr.vet.,svaka cast!!!!