Alpinizam i timski rad

U subotu i nedelju (15. i 16.07.2017.) mali, ali odabrani tim kompanije ALEF TROJNI iz Čačka, hrabro je zakoračio planinarskim stazama Ovčara i Kablara, spreman da se suoči sa kablarskim liticama i alpinističkim smerovima.

Potrebe posla i uslovi rada kojima su zaposleni izloženi zahtevaju poseban sklop ličnosti, kao i fizičku kondiciju.

Kada se neko nalazi na 170m visine na stubu, okačen na užetu ispod koga je ambis, pri naletu vetra čija brzina zna biti ogromna, izložen nepredvidivim i promenljivim vremenskim uslovima, toploti, hladnoći, ledu, najbitniji faktor pored znanja kao osnove, jeste mir i staloženost radi adekvatnog i brzog rešavanja nepredvidivih situacija.

Drugi izuzetno bitan faktor je izgradnja timskog duha, kao i poverenja u svoje saradnike i pretpostavljene. To je polazna osnova kako ne bi dolazilo do kardinalnih greški, kojima može biti ugrožen nečiji život.

Posedovanje alpinističkog znanja i veština zaposlenih u kompaniji ALEF TROJNI je polazna osnova da bi se posao obavljao kvalitetno i bezbedno.

Ako bi u jednoj rečinici definisali alpinizam, onda bi to bio – ekstremni vid planinarenja. Odražava borbu čoveka sa prirodom u predelima gde najčešće nema publike, bodrenja i aplauza.

Za kretanje se uglavnom ne koriste klasični planinarski putevi već se uspon na planinske vrhove vrši po strmim, teško pristupačnim i slobodnim stenama u različitim smerovima. Ovde je potrebna stalna i visoka fizička i psihička kondicija, veliko iskustvo, poznavanje tehnike penjanja i niz drugih faktora neophodnih za sigurno savladavanje prepreka.

Usponi se odvijaju u svim godišnjim dobima pa vremenski uslovi često mogu biti surovi (stene okovane ledom, izuzetno niske temperature, velika nadmorska visina).

U ovoj, ponekad surovoj borbi, primarni osećaj je doživljaj apsolutne slobode pri čemu se na najbolji način spoznaje vrednost života i radost uživanja u njemu.

Alpinisti su istovremeno i planinari. Razlika između običnog planinara i alpiniste je u tome što alpinisti penju teže strane, smerove da bi dosegli vrh. Što je teži smer ispenjan ili što su uslovi penjanja suroviji to je uspeh veći.  

Boban Milovanović instruktor alpinizma u PD Kablar Čačak, osmislilo je alpinističku obuku specijalno prilagođenu potrebama izvođenja visinskih radova.

Na alpinističkoj obuci za zvanje Mlađi alpinista-pripravnik polaznici (budući alpinisti) koriste planinarsku opremu i specijalizovanu užad, prusike, karabinere, pojaseve, čekiće, klinove, čokove, zaglavke i mnogo toga drugog. Nastava na obuci sastoji se iz teorijskog i praktičnog dela. Nakon završene obuke i ispunjavanja uslova predviđenih Alpinističkim pravilnikom Planinarskog saveza Srbije, polaznik obuke stiče zvanje mlađi alpinista – pripravnik za koji mu se izdaje diploma.

Alpinistima su na raspolaganju litice Kablara, prirodno alpinističko vežbalište i alpinistički smerovi: Prolećni, Moravski, Vetroviti, Kovačev.

Alpinizam kao sportska disciplina pokazala se izuzetnom za izgradnju timskog među zaposlenima. Tim bilding se često izvodi pomoću igara, cilj je uspostavljanje poverenja, razvijanje timskog duha, podizanje adrenalina, stvaranje atmosfere uživanja u timskom radu, zabavi i edukaciji kroz avanturističke aktivnosti u visokokvalitetnim tim bilding programima i avanturističkim sportovima.

Ovi programi dovode do poboljšanja komunikacije, definisanja zajedničkih karakteristika i poboljšanja odnosa u timovima.

Ljudi uče i razvijaju svoje sposobnosti kroz izazove koje savlađuju.

Program obuke je dizajniran da učesnicima pruža izazov kako bi prevazišli svoje granice, oslobodili se strahova uz pomoć trenera i instruktora probudili energiju kojom će granice biti pomerene.

Svaka nova litica bila je izazov za svakog člana ekipe.

Novina je ovoga puta bila da sastav ekipe bio obogaćen sa dve pripadnice lepšeg pola. One su se rame uz rame sa svojim kolegama suočavele sa svojim strahovima i prevazilazile ih.

Vežbe na otvorenom na liticama ispod železničkog mosta predstavljale su izuzetnu atrakciju za turiste i slučajne prolaznike.

U nedelju je održavana i Ovčarsko-Kablarska regata pa je i frekvencija ljudi koji su prolazili ovim krajem bila izuzetno velika.

Mnogi ljudi nisu znali da ovako nešto postoji u našim krajevima i da pored obuke, mogu kvalitetno iskoristiti svoje slobodno vreme baveći se sportskim alpinizmom.

Iskustvo zaposlenih u kompaniji Alef Trojni bila je posebna priča.

Deo obuke izvodio je Dušan Ječmenica, vlasnik i osnivač kompanije. Gledajući direktora koji drži čas viseći iznad ambisa, gde su ljudi i automobili veličine mrava, stiče se totalno druga slika o pretpostavljenom. Svojim primerom na delu probudio je poverenje i sigurnost kod zaposlenih, želju da se sledi bez razmišljanja u bilo kom smeru koji predvodi.

Tako se, nesvesno gradio autoritet, međusobno poštovanje i divljenje. Savladavanje napornih i nepristupačnih terena moguće je samo uz podršku i timski rad svih članova ekipe. Ukoliko jedan zakaže, čitava ekipa biva ugrožena i dolazi u opasnost. Svako mora da preuzme svoj deo odgovornosti. Ovakav princip rada i obuke nešto je nešto novo na prostorima Srbije, naročito čačanskog kraja.

Slogan Samo Sloga Srbina Spašava u ekstremnim sportovima i situacijama u poslovanju dolazi do izražaja, doslovno – shvatamo značenje ovih reči i značaj njihove primene u realnom životu. Što pre počnimo da ih primenjujemo u svom životu, ne čekajmo sutra, počnimo od ovog trenutka.

Kompanija Alef Trojni postoji od 1998. godine. Bavi se visinskim i građevinskim radovima u mobilnoj telefoniji i građevinarstvu. Od prošle godine novina je proizvodnja nameštaja. Celokupan asortiman koji “ALEF TROJNI” proizvodi je od punog drveta (orah, hrast). Proizvodimo komercijalni i umetnički nameštaj, dizajniramo i uređujemo exterijer i enterijer, projektujemo i gradimo montažne kuće i brvnare. Stekli smo poverenje domaćih i stranih klijenata, o čemu najpre svedoči rast našeg poslovanja i otvaranje kompanije u Norveškoj, gde smo otvorili galerijsko izložbeni prostor.

Misao kojom se rukovode zaposleni u Alef Trojni je: Svrha života je pobediti sve svoje strahove. 

Kroz Planinarsko društvo KABLAR je prošlo više hiljada aktivnih članova. Osnovano je 1951. godine, ima više sekcija i aktivnosti, raspolaže planinarskom kućom u Ovčarsko kablarskoj klisuri. Nalazi se na regionalnom asfaltnom putu Ovčar Banja – Vidova, udaljena 200 m od manastira Nikolje ili 2 km od centra Ovčar Banje prateći nizvodno tok Zapadne Morave. Do vrha vode markirane planinske staze. Najlepši vidikovac je na vrhu Kablara odakle se vide meandri Zapadne Morave, srednjovekovni manastiri, Dragačevo, čačanska kotlina i grad Čačak.

_______________________________________________________