Prethodni članak
Izlet u Bosnu
Чачани на дводневном излету у Босни – од Андрић града до Хаџића и Сарајева.
Протеклог викенда група чланова Завичајног друштва Бајинобаштана у Чачку, које окупља већи број и осталих житеља нашег града, била је у дводневној посети пријатељима у Хаџићима. Повод за ово лепо и пријатно путовање, био 27. јул Дан устанка народа БиХ против фашизма, који више није званични празник, али га и даље на пригодан начин обележавају борачка удружења.
На путу до овог невеликог места у котлини југозападно од Сарајева, ограниченој планинским венцима, међу којима се истичу Игман и Бјелашница, без много процедуре прешли смо границу код Вардишта, па се скоро два сата задржали у разгледању Андрић града са дивним каменим грађевинама и споменицима Петру Петровићу Његошу, Николи Тесли и нашем једином нобеловцу, чије име носи овај јединствени комплекс на обали Дрине у Вишеграду.
У Хаџићима срдачно нас дочекују домаћини на челу са Николом Бабићем, председником Савеза антифашиста и Ибрахимом Дурмом, представника ове организације из Кантона Сарајево…
Првог дана присуствовали смо свечаностима у Шамином Гају, код споменика палим борцима из НОР-а и у порти православне цркве, који чува успомену на мештане страдале у Првом и Другом светском рату.
Другог дана уследила је посета Илиџи и Врелу Босне, где се налази спомен обележје учесницима легендарног Игманског марша, када су борци Прве пролетерске бригаде, 27. јануара 1942. године, без хране и одмора, на температури од 32 степена испод нуле, успели да се извуку из немачко-усташког обруча…
Уследила је још и свечаност на Иван седлу, на 959 метара н.в, где се код Споменика учесницима НОБ-а окупило више хиљада људи.
У пригодном програму чула се и песма „Са Овчара и Каблара“, а у велико Козарачко коло ухватили су се и Чачани на челу са Росом Михаиловић, дугогодишњом председницом Друштва Бајинобаштана у Чачку.
Посета је завршена поподневном шетњом по Сарајеву, уз ћевап и пиво, баклаве и лимунаду, где би другде него у живописној Башчаршији.
Уследио је повратак одличним путем преко Романије, кроз двадесетак тунела на левој обали Дрине…Овог пута на прелазак преко границе, између Републике Српске и Србије, причекали смо двадесетак минута…
Р.П.
_________________________________________________
Otvoriš frižider….Rodoljub Petrović u njemu
Господину Маркизу све смета . Боље би било да је овај текст прочитао не би ли научио нешто о прошлости и садашњости српске нације. А, што се тиче Родољуба, он се читавих пола века бавио новинарством и оставио неизбрисив траг и у својој професији и у политици, у којој се стицајем околности нашао, радећи веома одговоран посао, у најтеже време.
Подсетићу да је у то време прорадио ВС „Рзав“, без чега би и даље пили воду са Мораве или хватали кишницу ! Није давао лажна обећања, нити се безобзирно обогатио…
Gospodine Milovane, ili, možda, bolje DRUŽE Milovane, Tito je umro 4.maja 1980.godine
Što se tiče teksta i učenja, imao sam 5 iz istorije, bio vukovac, završio 2 fakulteta, učestvovao u ratovima, koje, uzgred budi rečeno, nismo vodili: prvo 1989./90. KiM, 1991/2 Hrvatska, 1992-94 Bosna, 1999.Kosovo, nisam bežao niti se skrivao, a Boga mi, niti dezertirao…i???? Dobio sam nešto od ove države? Barem papir(nat)u zahvalnicu???? Da ne spominjem medalju, daleko bilo, ili orden, to je za one koji su se krili po podrumima, garažama i koje kuda….
A Roćko? Znam ga, radili smo zajedno, doduše, ja kao saradnik, a on večiti novinar, sa diplomom agronomskog fakulteta, čini mi se, no….važno je biti na liniji…. i lako je TUĐIM parama upravljati, svojim – jako teško!!!
Odgovoran posao? Hahahahah nasmejaste me, druže Milovane, evo, grohotom se smejem… znam i Velimir kakav je odgovoran posao imao, lično sam gledao svojim očima….
A Rzav? Znam podosta i o sistemu za vodosnabdevanje Rzav, ništa ne brinite….
U poslednih 20.tak godina, vidim da Srbi, generalno imaju kratko pamćenje i da su skloni idolatriji….počevši od Miloševića, pa sad i vučića….
Ne bih dalje komentarisao, morao bih da uključim i ostale delove mozga, ovo je samo iz malog…
Pozdrav druže Milovane, ovim ja završavam sa debatom, jer bi dalje bilo sve politizovano, a politikom se bave ili dovoljno bogati ili dovoljno glupi, ja nisam nijedno od toga, nažalost ili na sreću
Svako dobro i…ako Vam je toliko Roćko dobar…častan…pravi Srbin, domaćin…vodite ga kući, zajedno sa xxxxxxxxxx xxxxxxx (xxxxx xxx xx x.x. – xxxx xxxx xxxx xxxxxx – xxxxxxxx xx, ako ne – ništa, idemo dalje….
Da, sve mi smeta u ovoj usra**j državici kojoj sam dao krv, a ona meni – NIŠTA!!
Da sam klinac, rekao bih Vam žargonski samo jednu reč, ovako sam morao da Vam pojasnim da ja dovoljno, šta više i premnogo znam, a ta reč…klinačka, bila bi PALJBA!
Međutim, imam domaće vaspitanje, pa sam Vam sve pojasnio, neizbrisiv trag ostavljaju besmrtnici, ako niste znali druže Milovane, kao što je patrijarh Pavle!
Ovaj bi valjalo da se leči….