Stari vodovod, zlatna rezerva grada

Stari čačanski vodovod bio je glavni izvor vodosnabdevanja Čačka i okoline do 1993. godine, kada je pušten u rad sistem sa Rzava. Iako je bilo ideja da se stari vodovod u potpunosti ugasi to na sreću nije urađeno i danas je to zlatna rezerva grada u vrelim letnjim danima ili prilikom kvarova na Rzavskom cevovodu. Istraživali smo u kakvom je stanju stari vodovod i koliko se održava.

Jedan od aktivnih bunara

Stari čačanski vodovod izgrađen je 1955. godine i u punom kapacitetu radio je sve do 1993. kada je pušten u rad sistem sa Rzava. Iako su mnogi očekivali da će stari vodovod veoma brzo biti zatvoren to se na sreću nije dogodilo. Sistem Rzav još uvek nije završen, pre svega izgradnja brane Svračkovo, zbog čega je u nekoliko navrata dolazilo do restrikcija, kako zbog dugog sušnog perioda tako i kvarova na cevovodu.

– Čačak ima sreću što je u tom regionalnom sistemu Rzav ali i što je zadržao stari sistem snabdevanja.  Zavisno od doba godine, do jedne trećine ukupne proizvodnje vode, ide sa ovog izvorišta. Po vodoprivrednoj dozvoli imamo pravo da proizvodimo do 150 litara u sekundi i da upumpamo u sistem, kaže Miloš Stanišić, šef Službe za proizvodnju i distribuciju vode.

Voda se do 1993. godine, a tako je i danas, obezbeđivala sa izvorišta Beljina i Prijevor.  U Prijevoru postoji 19 bunara a u Beljini pet koji se pune vodom iz podzemlja.   Voda se hloriše i kontroliše i zavisno od kvaliteta upumpava u sistem.   Od 500 litara vode u sekundi, koliko se ovih danapotroši u Čačku, sa starog sistema dobija se oko 75 litara, i ta voda ide uglavnom ka fabrici Sloboda.

Miloš Stanišić

– Oni se pune vodom iz podzemlja.  Voda se hloriše i kontroliše, i zavisno od kvaliteta upumpavamo u sistem. Podižemo nivo sopstvene proizvodnje u zavisnosti od distribucije sa Rzava. U nekim periodima godine, kad Rzav ima smanjenu proizvodnju ili zbog malog dotoka kroz reku Rzav, mi podižemo proizvodnju na način da se spuštaju ustave na Parmencu. Onda imamo veću količinu vode koju koristimo i upumpavamo, uz kontrolu laboratorije i sanitarne službe, objašnjava Stanišić.

Prema rečima Stanišića, tehnologija dobijanja vode na ovaj način nije prevaziđena. Naprotiv. Istraživanja su pokazala da se proizvodnjom na ovaj, prirodan način, infiltracijom kroz zemlju, dobija voda najboljeg kvaliteta, odnosno da je zemlja najbolji filter za uklanjanje štetnih materija.  

Pumpe za ubacivanje vode u glavni rezervoar

– Taj sistem koji je ovde nekad funkcionisao, nalivanjem Moravske vode u infilitracione bazene sad trenutno nije u funkciji. To je konzervirano. Fabrika koja je služila za odmuljavanje vode  takođe nije u funkciji. Praksa u svetu je vraćanje na obalnu infiltraciju. Koji god grad u Evropi ima mogućnost vraća se na sistem koji mi imamo, bez fabrike, bez nalivanja infiltracionih bazena. Kopani bunari u priobalju reke, na određenoj udaljenosti, infiltracijom vode kroz podzemlje koristi se i crpi se voda koliko je ima. Naučnici su dokazali da se najbolji kvalitet dobija prirodnom infiltracijom. To je trend u Evropi, kaže šef Službe za proizvodnju i distribuciju vode.

Stara fabrika za izmuljavanje kao i veliki broj bazena trenutno nisu u funkciji. Vodovod u skladu sa finansijskom situacijom održava postrojenja koja omogućavaju proizvodnju do 150 litara u sekundi, a za neka veće investicije i nema razloga, kaže Stanišić.  

Bunari koji nisu u funkciji

-Razmišljanje da li treba zadržati sistem je prevaziđen. Sa druge strane, uložiti ogromna sredstva u podizanje i revitalizaciju sistema, a da on ne funkcioniše  niej rentabilno i isplativo. Možda treba raditi na povećanju broja bunara, ali to je odluka na stručnim službama i čelnicima grada, kaže na kraju  Miloš Stanišić, šef Službe za proizvodnju i distribuciju vode.

Stari vodovod do sada je u više navrata pokazao svoju opravdanost. Globalno zagrevanje, restrikcije tokom letnjih meseci, kvarovi na Rzavskom cevovodu ali i spora gradnja brane Svračkovo idu u prilog tezi da stari vodovod treba sačuvati kao zlatnu rezervu.

Ugašena fabrika za izmuljavanje