Samo pet odsto šansi za spas od klimatskih promena

Novo istraživanje o globalnom zagrevanju Zemlje prikazalo je zabrinjavajuću sliku međunarodnih akcija za smanjenje opasnih klimatskih promena – do kraja stoleća postoji samo 5 odsto šansi da se izbegne povećanje temperature za dva stepena Celzijusa.

Globalni ekonomski trendovi, emisije i rast populacije čine gotovo nedostižnim taj temperaturni prag određen Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015.

Istraživanje EurActiv.com, koje je objavio Gardijan, podseća da Pariski sporazum, koji je potpisalo 195 zemalja, obavezuje države da prosečnu globalnu temperaturu drže „prilično ispod dva stepena Celzijusa“ iznad nivoa pre industrijske revolucije i postavlja ambiciozniji cilj sa svega 1 odsto šansi da će temperatura rasti manje od 1,5 stepena Celzijusa.

Grupa poznatih stručnjaka je za istraživanje upozorila da je izbegavanje opasnog nivoa klimatskih promena tek jedva izvodljivo, ali zaheva nezabeležene napore i koordinaciju između vlada, biznisa, građana i naučnika u sledeće tri godine.

„Bliže smo ivici nego što mislimo,“ kaže Adrija Rafteri, akademik sa Univerziteta u Vašingtonui vođa studije, objavljene u Prirodne kliske promene. „Ukoliko želimo da izbegnemo dva stepena Celzijusa imamo vrlo malo vremena. Javnost mora biti veoma zabrinuta,“ dodao je.

Vlade su prihvatile prag od dva stepena Celzijusa delom zbog politčke praktičnosti, ali i zato što naučnici upozoravaju na ozbiljne posledice od rasta nivoa mora, duše, toplotnih talasa i socijalnih nemira ukoliko temperatura poraste iznad tog nivoa.

Na takve rizike upozorava i posebna studija takođe objavljena 31. jula. Ona pokazuje da će nesmanjene klimatske promene uzrokovati oko 60.000 smrti na svetu 2030. i 260.000 do 2100.

Zdravstveni troškovi u vezi sa korišćenjem fosilnih goriva prevazilaze subvenicije poreskih obveznika za 600 odsto prema novoj studiji koja zahteva od vlada da prestanu da pumpaju novac u prljave energetske izvore.

Studija Univerziteta Severna Karolina otkriva da će rastuće temperature povećati zagađenost vazduha.

A prema studiji vašingtonskog Univerziteta, izgledi da će temperatura rasti između dva i 4,9 stepeni Celzijusa do 2100. su 90 odsto. To bi svet stavilo u srednji scenario otopljavanja koji je napravio međuvladin Panel o klimatskim promenama UN-a.

To negira i najoptimističniji ishod i najgori slučaj po kojem bi rast temperature bio skoro šest stepeni Celzijusa posle indusrijske revolucije.

Statistički model koji su sačinili istraživači i koji pokriva emisiona scenarija, pokazuje da će intenzitet ugljenika biti ključni faktor u budućem zagrevanju.

Od tehnološkog napretka se očekuje da smanji globalni intenzitet ugljenika za 90% do kraja veka uz veliko smanjenje u Kini i Indiji – dva nova halapljiva potrošača energije. Međutim, ni to smanjenje neće biti dovoljno da se izbegne limit od dva stepena Celzijusa.

Procenjuje se da će svetska populacija do 2100. dostići 11 milijardi ljudi, ali istraživanje kaže da će to imati relativno mali uticaj na temperaturu jer će najveći porast biti u podsaharskoj Africi koja malo doprinosi efektu staklene bašte.

Već dugo se zna da obećano smanjenje emisija na osnovu Pariskog dogovora neće biti dovoljno da se izbege zagrevanje od dva stepena Celzijusa. Ali, postoji nada da bi povremena provera poštovanja obaveza rezultirala drastičnijim smanjenjem.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Ameriku, drugog najvećeg emitera, povući iz dogovora što je bacilo veliku senku na tu nadu.

„Čak i ako se ne stigne do cilja od dva stepena Celzijusa, pokušaj je veoma značajan“, kaže Raftery. „Što više raste temperatura, gore će biti posledice. Mi upozoravamo da korišenje naših rezultata za tvrdnju da nećemo izbeći dva stepena Celzijusa i da je kasno za bilo šta ne bi bil tačno. Naprotiv, izbegavanje rasta visokih temperatura koje predviđa naš model je mnogo značajnije i takođe zahteva hitnu akciju.“

Rafteri je potvrdio da napredak tehnologije može „dramatično“ da promeni ishod ali je dodao da su glavna dostignuća u poslednjih 50 godina, kao što su kompjuter, robotika, hibridni automobili, internet i elektronsko ubrizgavanje goriva, postepeno, a ne u velikim skokovima, unapređivala karbonsku efikasnost za oko 2 odsto godišnje.

Obnovljiva enerija čini skoro devet desetina nove snage dodate evropskoj električnoj mreži prošle godine, kao znak da se kontinent brzo udaljava od fosilnih goriva, piše Gardijan.

Izvor: EurActiv.com