Odupreti se centrima moći

Увек има покушаја центара моћи да информацију понуде медијима, али је посао новинара да се томе одупру, проверавају сваку информацију и буду скептични према ономе што долази из кругова који имају моћ, изјавио је ФоНету председник Удружења новинара Србије (УНС) и главни и одговорни уредник портала Пиштаљка Владимир Радомировић. Он подсећа да је фраза „лажне вести“ почела да се користи током председничке кампање у Америци, нарочито када су, после избора, аналитичари и уредници медија тврдили да је Доналд Трамп постао председник САД захваљујући лажним вестима.

Владимир Радомировић (фото: Н1, youtube, printscreen)

Лажних вести је било раније, тада смо то звали пропаганда, можемо и данас то да зовемо пропагандом, али то нема везе са новинарством, већ са пласирањем информација које служе да збуне јавност, објаснио је Радомировић.

Феномен лажних вести сада се користи и за вести које долазе из Русије, да се Руси мешају у америчке изборе, да пласирају лажне вести по Европи, што се Радомировићу чини као претеривање.

Ту је срж проблема, мејнстрим медији често не проверевају своје изворе, не проверавају довољно оно што им новинари дају, док уредници који формирају јавно мњење у тим земљама имају предубеђења и желе ситуацију да представе онаквом каква није, сматра Радомировић.

То најбоље знамо ми, подсећа Радомировић, јер се већ 20 година суочавамо са разним лажним вестима, информацијама које долазе о овом целом нашем региону. Упоређујући лажне вести и спиновање, он је поменуо пример дневног листа Политика којем је приписао покушај спиновања приче о финансијама градоначелника, његовој бракоразводној парници и правосуђу у Србији.

Осим тога, Политика је, користећи фантомске, лажне коментаторе, хтела спиновањем да нападне и правосуђе и мајке које не воде рачуна о деци, али јавност је данас, срећом, довољно упозната са интернетом, за разлику од уредника Политике, указао је Радомировић.

Брзо се испоставило да ти људи не постоје, да су чак три аутора лажна, рекао је председник УНС, а ми још нисмо добили одговор како је могуће да се то догоди и како је могуће да три пута направе исту ствар.

Радомировић је предочио и да су интернет џинови, попут Гугла и Фејсбука, у протеклих 10 година „отели“ рекламно тржиште и да медији више не могу да зараде колико су раније зарађивали.

– Као новинари, суочавамо се са измењеним контекстом у којем радимо, јер данас свако може да буде медиј и преко Твитера и Фејсбука пласира информације о себи, својој околини, па и целој држави, ако жели – објаснио је Радомировић.

Такве ствари не можете да проверите одмах, указао је Радомировић и нагласио да јавност тако врло лако може постати „жртва“ пропаганде.

Као новинари и медији, нападнути смо са две стране -интернет џинови су нам узели рекламно тржиште, а истовремено су омогућили сваком грађанину да буде медиј сам за себе и пласира информације како жели, прецизирао је Радомировић.

Опет, требало би видети и позитивне стране, јер на Твитеру и Фејсбуку, према његовој оцени, можете директно да комуницирате, не само са својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима, већ и са људима од којих тражите одговоре, партијским и државним функционерима.

Они ту врло радо одговарају и на питања новинара и на питања јавности, истиче Радомировић и објашњава да смо тако добили полигон за шире сучељавање мишљења.

Друштвени медији, осим брзе комуникације, омогућавају и ударна емоције, нагласио је он и, као пример, поменуо кампању на друштвеним мрежама против вакцинације деце.

Ако познајете некога на Фејсбуку, па неки његов пријатељ каже да је, због ММР вакцине, дете оболело од аутизма, у то ћете много лакше ћете поверовати, него да је то објавио неки мали медиј, илустровао је Радомировић.

Он се боји да ће посао новинара који раде у медијима бити све тежи, јер су Фејсбук и други друштвени медији много емотивнији, лакше им је да продру до људи који немају информације о неким темама, укључујући и вакцинацију.

Радомировић сматра да се у јавности Србије у протеклих 10 година променило и то што се на прсте две руке могу набројати медији и новинари којима се верује сваког тренутка и чији се текстови увек читају.

– Сада говорим као главни уредник Пиштаљке да ми проверавамо сваку информацију која нам дође од узбуњивача и никоме не верујемо априори – закључио је Радомировић.

Извор: Фонет

_______________________________________________________________