Zašto je čitanje efikasnije od slušanja muzike, šetnje ili šolje čaja

Čitanje knjiga je korisna aktivnost koju bi trebalo negovati od malih nogu jer bitno utiče na kvalitet života, ali i na naš osećaj zadovoljstva. Naučnici su utvrdili da čitanje stimuliše određene neurološke regije u mozgu, pa ono što smo pročitali pamtimo kao preživljeno iskustvo.

Istraživači u Španiji otkrili su da čitanje reči „cimet“ aktivira regije mozga odgovorne za osećaj mirisa. Francuski istraživači otkrili su da čitanje o određenim aktivnostima podstiče motorni korteks, odnosno pokretni deo mozga. Ako pročitate rečenicu: „Pavle je nogom šutnuo loptu“, doživećete to kao nešto što ste proživeli. To nam pomaže da u situacijama koje još nismo doživeli možemo lakše da procenimo šta bi moglo da se dogodi, odnosno pomaže da reagujemo spremno, iako nam je ishod situacije u potpunosti nepoznat.

Čitanje obogaćuje naša iskustva. I ne samo to, stručnjaci poručuju da čitanje stručne literature, fikcije i književnih dela pomaže u izgradnji razumevanja prema događajima i osećajima koje proživljavamo – bolje razumemo ljude kojima smo svakodnevno okruženi.

Ako čitate o genetici, saznajte više o genima. Ako čitate fikciju, saznajte više o ljudima, drugima i sebi, kaže dr Kit Otli profesor kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu. On kaže da je to jer čitanje pruža jedinstvenu priliku da u potpunosti uronimo u misli i osećanja osobe o kojoj knjiga govori. Istraživanja su dokazala da to može da pojača empatiju i sposobnost da delujemo kao društveno biće. Otli tvrdi da su za jačanje saosećanja vrlo korisne kombinacije romantičnih i detektivskih priča, koje su pisane kao ozbiljna književna dela. Kao savršen primer takvog dela navodi se delo „Ponosi i predrasude“ Autorke Džejn Ostin.

Čitanje se povezuje i sa srećom. Novije istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Consumer Psycology pokazuje da nas knjige čine srećnijima jer pomažu da bolje razumemo događaje i situacije koje smo proživeli u životu i naučimo da ih cenimo.

Još jedna studija pokazala je da ljudi koji čitaju, igraju šah ili rešavaju zagonetke imaju 2,5 puta manju verovatnoću da će oboleti od Alchajmera. Čitanje je puno efikasnije u borbi protiv stresa nego slušanje muzike, šetnje ili tople šolje čaja. Neke procene pokazuju da kad se udubimo u knjigu, smanjujemo simptome stresa za čak 63 procenata. Samo šest minuta čitanja dovoljno je za usporavanje otkucaja srca i ublažavanje napetosti u mišićima. Opuštanje uz dobru knjigu spušta nezdrave nivoe hormona stresa, posebno kortizola.

Uživanje u knjigi je najbolja vežba jer održava mozak mladim

Dok čitate knjigu ili tek uputstvo za aparat za kafu, delovi mozga koji su se razvili za druge funkcije, na primer za vid, jezik i asocijativno učenje, spajaju se u specifičan neuronski sklop, kaže dr Ken Puh, predsednik laboratorije Haskins. Na treningu, knjiga povećava izdržljivost.

Pre spavanja, čitanje deluje poput hipnoze

Tokom čitanja, ritmično pomeramo oči, telo je opušteno, a sva naša kkoncentracija usmerena je na uživanje u pročitanom i u onome što sledi. Zato je čitanje pre odlaska u krevet najbolja aktivnost za telo, ali i um.

Jak vokabular podiže samopouzdanje

Tokom čitanja se sa nekim rečima susrećemo prvi put. To je način da se popravi rečnik, ali i samopouzdanje, kao i na sam vokabular.

Smanjuje stres brže nego šetnja ili muzika

U jednom istraživanju ispitanici su morali da ocene nivo stresa pod kojim su i zatim nekoliko minuta da čitaju, slušaju muziku ili igraju videoigre. Nivo stresa onih koji su čitali pala je za 67 procenata, što je značajan pad u odnosu na ostale grupe.

Čitanje poboljšava empatiju

Različite priče koje pročitamo pružaju drugačiju perspektivu i menjaju nam život, kažu istraživači Univerziteta Jork. Bavljenje životima likova iz knjiga jača čovekovu sposobost razumevanja tuđih osećanja i pomaže nam da razumemo njihove motive za određene postupke.

Podstiče ostvarivanje životnih ciljeva

Čitanje o nekome ko je savladao određene prepreke može da motiviše da ostvarite svoje ciljeve, utvrdili su istraživači Univerziteta Ohajo. Što se više identifikujemo sa nekim likom, to je verovatnije da ćemo preduzeti određene akcije u sopstvenom životu.

Bolja međusobna povezanost

Kad se identifikujete sa likovima u knjizi, doživljavate neku vrstu stvarnog života koji može da poboljša osećaj uključivanja, kažu psiholozi sa Univerziteta Bafalo. Drugim rečima, kad čitate o mačku Bobu, na primer, to može da utiče da se zbližite sa vlasnicima mačaka oko vas.

Jačajte pamćenje i logičko zaključivanje

Knjige nam pomažu da neprestano obogaćujemo i nadograđujemo znanje, da prolazimo kroz nove izazove. Tako je studija sa Univerziteta Teksas pokazala da su starije odrasle osobe, koje su zadržale naviku čitanja i učenja, daleko zadovoljnije svojim životom. Dobra knjiga može da pomogne da duže održimo kognitivne funkcije – neka istraživanja upućuju na to da ljudi koji su zadržali naviku čitanja imaju za 32 posto manje šanse za pad kognitivnih sposobnosti od onih koji su prestali da čitaju.