Mala matura, drugi pokušaj

Za nepopunjena mesta u srednjim školama prijavljivaće se mali maturanti koji u junu nisu mogli da polažu završni ispit. Novu šansu imaće sutra, u utorak i sredu. Svi učenici moraju da polažu malu maturu koja predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a broj osvojenih poena važan je za rangiranje i upis u srednju školu.

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Čačku, završne testove polagaće svega deset učenika. Oni koji tu priliku nisu mogli da iskoriste u junu.

„Naša obaveza je da pripremimo prostorije u kojima će se to realizovati, obezbedimo dovoljan broj dežurnih nastavnika, pripremimo potreban materijal, a školska uprava će obezbediti supervizore da to protekne maksimalno bezbedno kako bi bila bezbedna dostava testova“, kaže Milko Ikonić iz OŠ „Vuk Karadžić“ u Čačku.

Testove će polagati u naredna tri dana više od 618 učenika. Pošto ih polože, čeka ih upis u školama gde su preostala mesta. Oni koji su šansu iskoristili u prvom krugu zauzeli su mesta u medicinskim, farmaceutskim, elektrotehničkim školama, mnogi su otišli i u kuvare. Za neke obrazovne profile i preko 11 učenika prijavilo se za jedno mesto. 

„Mi smo se trudili da uvođenjem dualnog obrazovanja raširimo obrazovne profile koji su novi, da imaju viši spektar izbora. Postoje škole koje su uvek polularne u poslednjih desetak godina, ove godine smo povećali broj gimanzijskih odeljenja, a smanjili broj ekonomskih odeljenja, to je tendencija i EU. Ustanovili smo da je preveliki broj učenika koji su u tim odleljenjima u području ekonomije, prava i administracije“, kaže Aleksandar Pajić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Gimnazije i dalje drže visoko mesto na listi želja budućih srednjoškolaca. Dok u manjim gradovima ima još mesta, u većim su popunjena. 

„To nije slučajan proces, ne samo u Srbiji nego i u svetu, jer te srednje škole opšteg karaktera koje mi zovemo gimanzijama su sve više projektovane kao nešto što je pozitivan način srednjeg obrazovanja davanju opšte kulture kako bi se mladi ljudi pripremili za raznorazne discipline kasnije i da bi se lakše prilagođavali za promenu posla ili čak zanimanja i profesija“, kaže Miodrag Sokić iz Foruma gimnazija.

Obrazovna slika, kažu u reornom ministrastvu, treba da se kreira prema potrebama tržišta. Međutim, iako su građevinci deficitarni na tržištu rada, učenici za ovu školu nisu zainteresovani. Tako od prvog septebra, Građevniska škola u Beogradu, koja jedina u Srbiji školuje tesare, ugasiće taj profil. Planom Ministarstva predviđeno je da upiše 15 đaka, prijavljeno je bilo samo četiri. Ni 26 stipendija građevniskih firmi nisu bile dovoljan motiv za maturante. 

„Deca ne žele da rade ovaj posao zato što to nije dovoljno promovinasno na pravi način. Deca misle da se u građevinarstvu jako malo zarađuje, međutim nije to tačno jer deca koje imaju diplomu naših škola su jako dobro plaćeni i nisu na birou. Juče me čovek zvao za nekih 37 učenika koji su završili našu školu mi naravno nemamo toliko da ponudimo“, kaže Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu. 

Koliko bodava su uspeli da osvoje maturanti će saznati, preliminarno, 24. avgusta, a konačno dva dana kasnije.