U slavu junaka sa Cera

Поводом сто треће годишњице Церске битке, на Текеришу су 19. августа одржане комеморативне свечаности. Служен је парастос, уприличена је одговарајућа државна свечаност, приређен је посебан културно-уметнички програм.

У име Владе Републике Србије, венац је положио Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он се присутнима обратио прикладним словом. Подсетио је на прву савезничку победу у Великом рату – славну победу на Церу. Она је извојевана захваљујући војничким врлинама српског сељака који је бранио родну груду, али и благодарећи изврсном командовању ђенерала Степе Степановића, команданта Друге армије. На попришту су остале четири хиљаде српских војника и двоструко толико агресорских.       

Веома упечатљив говор одржао је Видоје Петровић, градоначелник Лознице.  Родољубље, јунаштво и херојство српског војника – који је, након четвородневних огорчених борби, бројчано и технички далеко надмоћније Аустроугаре (18. и 19. августа 1914), потерао са Цера и Иверка, и нагнао у Дрину – Петровић је, у бојовном смислу, назвао „олимпијским“. Церску  глориозу, коју су српски слободарски дух и његова несаломива ратничка снага задобили за сва времена, на часак је упоредно одмерио са извесним „блиставим победама“ које неки западни српски суседи, такође у августу, помпезно обележавају оглашавајући их на велика звона – а при чему се, фактички, велича нечовечна етика етничке искључивости, то јест међуетничке нетрпељивости, мржње и прогона. Лозничанин је сваку такву  компарацију означио као морално неодрживу и недостојну.  

Свечаности на Текеришу одржане су пред неколико стотина грађана – што мештана Текериша и околине, што поштовалаца јунака са Цера, приспелих са разних страна. Подно монументалног споменика на којем је у бронзи исписана порука за будућа поколења – ВАША  ДЕЛА  СУ  БЕСМРТНА – ловоров венац је положила и делегација чачанског Друштва за неговање традиција ослободилачкиух ратова Србије до 1918. године.

Уврх монумента, бронзана орлушина застаје у лету, надноси се над сени погинулих јунака и над грубо тесани споменички мрамор, у кљуну држи церској изгибији и победи припадајући ловор. Тамо, наспрам споменика, ни у близини ни у даљини, пружају се Цер и Иверак – две планинице од којих се пре стотину и три године разлегала страховита канонада. Тројан, Косанин град, Видојевица… смо су неке од крвљу заливених кота… Преображењски суботњи дан, ове 2017. године, имао је на Текеришу светлост суву и спечену, малко сусталу и некако сипку.   

Текст: Братислав Јевтовић Фотографије: Мирослав Бојовић  

________________________________________________________