Srbija će imati klimu Sirije

Ukoliko nešto ne preduzmemo, efekti klimatskih promena će biti sve izraženiji.

Leta širom sveta su već toplija nego što su bila, a ukoliko se zagađenje vazduha ne zaustavi, temperature će nastaviti da rastu. Ovaj problem će se osetiti u svim gradovima sveta.

Rapidni porast populacije u svetu u kombinaciji sa efektom urbanog toplotnog ostrva može da učini gradove toplijim za 7.8 stepeni Celzijusovih u odnosu na šumovite, ruralne predele što je sasvim sigurno recept za opasnu i potencijalno smrtonosnu toplotu. 

Trenutno, 54 odsto svetske populacije živi u gradovima, a do 2050. godine se očekuje da će urbana populacija porasti za 2.5 milijarde ljudi. 

Kako ti gradovi budu postajali topliji, vremenski obrasci mogu da se promene i da učine da ekstremne vrućine budu učestalije što će ugroziti javno zdravlje i ekonomiju. Moguće je da će doći do zamene klimatskih uslova, pa bi tako u Otavi 2100. godine moglo da bude toplo kao u Belizeu. 

U planinskim predelima Kabula će biti kao u priobalnim delovima Kolomba, a u već toplom Egiptu će biti kao u Abu Dabiju.

Prosečne temperature bi mogle da se povećaju za 4.8 stepeni Celzijusovih, ali bi u nekim gradovima ovaj porast mogao da bude mnogo gori.

Tako se na listi gradova koje se najbrže zagrevaju na prvom mestu nalazi Sofija, gde će se do 2100. godine temperature podići za 8.4 stepeni Celzijusovih što znači da će im leta biti kao u egipatskom gradu Port Said.

Nažalost, Beograd i Srbija se nalazi na trećem mestu liste (posle Skoplja)  i predviđa se da će do 2100. godine temperature biti za 8.3 stepena više i da će leta biti topla kao u Alepu.

Desetine gradova će se toliko zagrejati da vremenski uslovi neće moći da se uporede ni sa jednim gradom na Zemlji. 

Ako želite da vidite detaljnu mapu svetskih gradova i otkrijete kako će se klima promeniti do 2100. godine, pogledajte OVDE.