Prethodni članak
I strukovne master studije na Visokoj školi
Objavljeno 30/08/2017
Čačanska Visoka škola tehničkih strukovnih studija na dobrom je putu da dobije i strukovne master studije, odnosno petu godinu studija. Kako je za OzonPress rekao direktor škole Dragan Brajović, postoje planovi da se studije drže i na engleskom jeziku, što bi bilo interesantno za studente iz zemalja u okruženju.
Nacionalni prosvetni savet i Komisija za akreditaciju dali su zeleno svetslo da visoke škole obrazuju i strukovne mastere. Standardi i kriterijumi za akreditaciju koje škole moraju da ispune su visoko postavljeni i pravljeni su po ugledu na Nemačku. Jedan od tih kriterijuma jeste i da svi nastavnici koji učestvuju u realizaciji strukovnog master programa moraju da imaju akademsko zvanje doktora nauka, što nije bio slučaj kod osnovnih i specijalističkih strukovnih studija.
Jedna od najstarijih obrazovnih institucija u Zapadnoj Srbiji, čačanska Visoka škola tehničkih strukovnih studija, na dobrom je putu da dobije master studije, odnosno petu godinu studija. Čeka se zvaničan dopis Komisije za akreditaciju o prihvatanjuprograma, a rukovodstvo škole ne krije ambiciozne planove u ovom pogledu. Namera je da se deo nastave drži i na engleskom jeziku, što bi trebalo da dovede i inostrane studente u Čačak.
-Na dobrom smo putu da dobijemo master strukovne studije, odnosno petu godinu strukovnih studija. Imamo veliko interesovanje da te master strukovne studije držimo i na engleskom jeziku što je interesantno za zemlje u okruženju. Bolonjskikoncept dozvoljava da vi završite studije na jednom fakultetu ili visokoj školi a da master studije steknete na drugoj školi i na nekom drugom studijskom programu. Imamo već neka interesovanja za zemlje okruženja i sa nekom našom međunarodnom saradnjom, recimo sa srodnom školom u Gradcu, da razmenimo studente na tim master strukovnim studijama, navodi Dragan Brajović, direktor Visoke škole tehničkih strukovnih studija.
Više o samim master studijama na Visokoj školi će govoriti nakon što i zvanično dobiju akreditaciju od Komisije za akreditaciju, ali kako navode, bitna razlika između master akademskih i master strukovnih studija jeste u primenjenom znanju koje studenti treba da steknu tokom školovanja. Sastavni deo studija je stručna praksa u trajanju od najmanje 180 časova, odnosno 90 časova po godini, koja se realizuje u privrednim organizacijama ili javnim institucijama. Takođe, više je prakse nego na osnovnim strukovnim studijama. Predviđeno je da master strukovne studije upisuju oni koji su u prethodnom školovanju osvojili 180 ESPB bodova, a ovaj master će vredeti još najmanje 120 ESPB bodova.
Kako pliva direktor sa Naprednjacima….
Zakljucao DS i sad direktoruje….
Лепо, али да питамо нешто господина директора:
– У чему је онда разлика између те ваше дипломе и дипломе мастера на факултету?
Рећи ћете, вероватно, да су ваше студије више окренуте пракси. Графичко инжењерство можда јесте, али је ту питање за шта ће некоме мастер, да неће можда нека штампарија да га запосли пре ако има диплому мастера?
Са друге стране, електротехника, машинство, менаџмент… никакву праксу немате нити ваши наставници имају нека практична искуства и знања.
Има ли сте студената док је тај факултет у истој згради имао професоре код којих је 10-20% студената у генерацији полагало испите, сад кад је и код њих пролазност 60% и већа, ви не можете ни буџет да попуните, а како сте кренули, увешћете и неке докторске студије.
Једини начин да привучете студенте је да запослите људе који раде у фирмама сваки дан и имају корисна практична знања која могу пренети студентима.
Једино на тај начин ће ваши дипломци бити у извесној предности у односу на оне са било ког факултета, јер ће имати практична знања која ће им пре омогућити запослење.
Али, како радите и колико мало било какве праксе имате и колико мало практичних знања преносите студентима, свако нормалан ће пре уписати факултет и стићи до академског звања.
Опет, понављам, да заиста пружате неупоредиво више практичних знања у односу на факултете, па да се одлични и врло добри ученици и замисле да упишу вашу школу.
Зато, тражите измене Закона које би вам омогућиле да вежб и практичну наставу са децом држе људи из праксе, али они који имају стварна практична знања. Плус, сарадња са фирмама. Високе школе имају смисла ако би се од 5 дана бар 2 дана проводила у лабораторији и/или фирми на практичном раду!
Већина професора негде ради или имају своје фирме. Доста њих ради у Слободи, Ремонту или ФРА. Доста њих је радило у поменутим фирмама. Неки су чак радили у иностранству махом у Канади. Нажалост, они не могу да практично да раде са студентима јер овај град нема привреду. Знам јер сам завршила ову Високу школу и знам колико је професорима био проблем да нас одведу негде на праксу макар на један дан. Ишли смо у Милановац на вежбе јер у Чачку нико није хтео или није могао да нас прими.
Што се тиче наставних предмета поједини су ПРЕСТАРИ па ме просто чуди како добијају акредатације за те предмете.
Ovo kao da je pisao neko ko je konkurencija ovoj školi i ko nije dobio akreditaciju. Akademski građanin se potpiše i brani svoj stav, a ne ovako da blati nečiji rad.
Ovakvi komentari su mogući samo u Čačku da se ovako piše o školi koja se bori za svoj i ugled grada. Ja i mnogo drugih o zvršili ovu školu i izgradili smo ovaj grad o Srbiju. Ponosni smo što naša škola još uvek postoji i želim profesorima da nastave sa uspešnim radom. Ne treba se osvrtati na prethodne komentare jer su oni naručenu od onih koji se plaše uspeha ove škole.
Ja sam završila na toj školi studijski program Proizvodni menadžment i dobila sam odlična praktična znanja što mi je pomoglo da se zaposlim u Kompaniji Sloboda. Nastaviću školovanje i dalje na master studijama.