Iza rešetaka u 85. godini

Radojko Joksić Bumbo

U kafani „Akvarijum”, ispred koje linijski taksisti voze za Čačak, sedeo je, juče ujutru, Radojko Joksić Bumbo iz sela Ozrema. Pio kafu i listao „Politiku”. Kraj njega, na drugoj stolici, povelika plastična vreća, do vrha puna. Šta li je ovoga osamdesetpetogodišnjaka nateralo da putuje po ovoj hladnoći, golicalo je novinara.

– Idem u Čačak, u Okružni zatvor. Prekršajac mi odrezao 30.000 dinara, nemam para da platim kaznu, moram da je odležim. Evo, u ovoj kesi je sve što mi treba za 30 dana: presvlake, papuče, pidžama, peškir, lekovi, sapun; bez zuba sam, četkica i kaladont mi ne trebaju. Kao što vidite, ošišao sam se na „nulu”, da me u apsu ne bi šišali – odgovara Radojko na naše pitanje vidno raspoložen.

Čime je to Bumbo zaradio kaznu? Vozio je bez vozačke dozvole svoj matori „jugo 55” putem kroz svoje selo, vozio ga bez registarskih tablica. Bumba, bivšeg ugostitelja, u kafani svi znaju, slušaju naš razgovor i dobacuju: „Vika na mlade što voze bez dozvole, a ovaj matorac to radi dvadeset godina!“

– Tačno, iduće godine biće 20 kako bez dozvole vozim. Imam je, ali nisam je produžavao od 1995. godine. A „jugo” sam odjavio pre pet godina, nemam pare za registraciju. Ali vozim stalno od kuće do susednog sela Beršići, tri kilometra do tamo i toliko natrag. Svako jutro idem po hleb, novine, ponekad i u beršićku ambulantu. To je sve. Mislio sam: šta će policija na seoskom putu, ali, jedno jutro, naletim. Projurim ja pored njih, a oni, kad su videli da nemam tablice, upale rotaciju pa za mnom. Stignu me blizu kuće. Šta ću, potpišem zapisnik, posle me sudija Bajićka rebne trideset hiljada.

Dalje se Bumbo šali kako će čitav mesec biti na konaku, hrani i grejanju o državnom trošku („To je do sada najviše što je moja država za mene učinila”, kaže). Šereti za susednim stolom ga plaše da će sve što pojede u apsani morati da odradi, na šta im Bumbo odgovara:

– Pijem lekove, da radim ne mogu, godinama ništa teže od kašike ne dižem, pa ću tako i u zatvoru. A što me pitate otkud da u zatvor krenem na Dan JNA, odgovoriću vam: član sam SKJ od 1951. godine, a iz vojske sam izašao kao rezervni podoficir. Pa, eto, rešio sam da obeležim praznik.

Radojko se raduje što će Novu godinu, Božić i srpsku Novu godinu dočekati u zatvoru. Ne bude li za praznike prasetine, preti, znaće to i ministar Stefanović.