Nepodnošljiva lakoća samozavaravanja

Piše: Aleksandar Arsenijević

Decenijama unazad umne i manje umne glave pokušavaju da objasne šta se to desilo sa narodom što vaskoliki zulum trpeti ne mogaše.

Šta se to dogodilo da se usrano okrene napred. Da potomci onih, od čijeg su se pravdoljubivog gneva gaće tresle svima od Stambola i Beča do Moskve i Vašingtona, postali amorfna, ljigava podanička masa koju svaka vlast pod kapom nebeskom samo poželeti može.

Neki su ovu pojavu pokušavali da objasne kao direktnu posledicu opštenarodne neobrazovanosti, tvrdeći da je naciju sa tolikim broj funkcionalno nepismenih i neobrazovanih lako držati u pokornosti. Ima istine u tome, ali šta se to decenijama unazad dešava sa onom obrazovanom srbistanskom populacijom kojoj se život takođe uglavnom sveo na dan i komad? Zašto se oni prave mrtvi  dok preko njih i njihovih porodica gaze političke vucibatine koje bi u svakoj normalnoj zemlji služili za sprdnju? Biće da su u pravu oni što tvrde da su teze o intelektualnoj eliti kao pokretaču i nosiocu vaskolikih promena samo još jedan u nizu primera sklonosti naroda srbistanskog ka samozavaravanju.

U to su se valjda verili, pod uslovom da hoće da priznaju, i prosvetni radnici koji su se prvog dana nove školske godine u “impozntnom” broju okupili da protestuju na Gradskom trgu, a komotno su mogli i u nekom malo većem čačanskom kafiću. Činjenica da je od tolikih članova Sindikata obrazovanja Čačka tek nekoliko desetina njih našlo za shodno da izađe na trgi i digne glas protiv materijalnog položaja i permanentnog urušavanja sistema obrazovanja, nesumnjivo ukazuje da većina ne vidi ništa sporno u stanju u kojem se nalazi srbistanska prosveta. U kojoj meri je samoobmanjivanje duboko ukorenjeno u svakom deliću srbistanskog društva, posle “trijumfalnog” protesnog mitinga, sada valjda jasno i prosvetnim sindikalcima koji godinama, u državi u kojoj se ne poštuju zakoni, insistiraju na sprdnji nazvanoj skraćenje nastave ili ti ga zakonski štrajk. Valjda je sada i sindikalcima jasno, ono što su vlasti odavno ukapirale, da je nivo svesti i samopoštovanja, većine prosvetnih radnika u ovom trenutku na nivou amebe. Da su se oni što bi našu decu osim matematici, fizici, hemiji… trebali da nauče i nečemu što se naziva moralnim vrednostima utopili u podanički mulj, živeći u iluziji kako svakoj srbistanskoj vlasti gaće spadaju kad narod zaćuti.

A kada tako rezonuju pripadnici najobrazovanije profesije ima li onda još nekoga kome nije jasno zašto su se Srbistan i Srbistanci našli tu gde su?

______________________________________________________