Poniženi i uvređeni

Piše: Aleksandar Arsenijević

Tokom istorije nebrojeno puta se pokazalo da su apsolutno jednoumlje i odsustvo svake vrste kritike san ama baš svake vlasti. Međutim nebrojeno puta se potvrdilo i da jednoumlje ima ograničen rok trajanja. Koliko god da su mehanizmi vlasti represivni ili perfidni uvek je bilo, ima i biće onih koje, uprkos svemu, krasi, za svaku vlast pod kapom nebeskom neprihvatljiva osobina. Da više poverenja imaju u sopstvene oči i stomake nego u vizionarske reči nekog tamo vođe, gospodara i njegovih partijskih nabiguzica. Međutim, u situaciji kada je neka vlast nesposobna da uklaviri da neke ljude može lagati i varati svo vreme, sve ljude neko vreme, ali da nikako ne može lagati i varati sve ljude svo vreme, onda se događa ono čega smo svedoci ovih dana u našoj kapitalnoj kasabi.

U situaciji kada kritike počnu da nadjačavaju panagerike kojima, kao sa pokretne trake nesretne građane obasipaju “slobodni” i “nezavisni” mediji, svaki glas razuma se pokušava predstaviti kao neprimeren atak na državu i državne institucije. U prevodu na gospodara Vučića i njegove, s kolca i konopca skupljene, naprednjake. Kada vlastodržačka bezobzirnost, bahatost i licemerje postanu tako očigledni, kako je to slučaj u našoj kapitalnoj kasabi, sakriveni iza firme partijske informativne službe oglašavaju se raznozrazne individue, što su kako bi se reklo u mudrom srbistanskom narodu nebrojeno puta obrukale i pasije korito, pozivajući se na moralne principe i vrednosti, deleći lekcije o časti i poštenju. Nesposobni, da se suoče sa sopstvenom nesposobnošću pišu saopštenja u nastojanju da svoju partiju i sebe predstave kao nevine žrtve neprimerenog medijskog progona i uvreda.

I kako onda da se čovek ne zapita ko je ovde lud, a ko blesav?

Kako je moguće da se neko ko je ćutao kada je na godišnjicu početka NATO bombardovanja njihov i naš gospodar Vučić ugostio Šredera narugavši se i opoganivši tako grob male Milice Rakić i ostalih žrtava bombardovanja poziva na etiku? Ili neko ko se danas pravi mrtav kada njihov i naš gospodar Vučić otvoreno pajtaši sa Haradinajem?

Može biti da čačanski naprednjaci neprestano potenciranje na “obrazovanju” i profesionalnom (ne)iskustvu uvaženih naprednjačkih kadrova doživljavaju kao uvredu? Očigledno ih iritira i lakrdija sa “ranjavanjem” Igora Šojić Trifunovića?  Samo da li su se za ovih pet godina barem jednom zapitali da li Čačani njihova nesuvisla obećanja ili ingeniozna kadrovska rešenja, kao u slučaju Mikana Fontane, doživljavaju kao mokrenje po glavi ili u boljem slučaju pljuvanje u lice?

Naravno da nisu!

Naprosto oni što su mali milion puta demonstrirali odsustvo stida niti su imali niti će ikada imati problem sa sramotom.

___________________________________________________