Vranjske na udaru režima, Obradović započeo štrajk glađu
Osnivač ugašenih novina „Vranjskih“ i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović saopštio je danas da je počeo štrajk gladju jer želi da skrenu pažnju novinara i javnosti na, kako je naveo, sav besmisao borbe za slobodu medija koju vodi u poslednjih tridesetak godina.
„Ne želim da budem patetičan, ali ovo jeste potez očajnika koji ne vidi drugi način da završi svoju novinarsku karijeru a da, u isto vreme, zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva neophodnog da bih se osećao kao čovek, kao ljudsko biće“, naveo je Obradović u saopštenju sa imejl adrese „Vranjskih“, dan nakon što je saopšteno da posle više od dve decenije te novine prestaju da postoje.
„Novine Vranjske“ u štampanom i elektronskom izdanju, kao i portal Vranjske, od danas ne postoje, rekao je u ponedeljak vlasnik tog nedeljnika Vukašin Obradović, a prenosi Beta.
To je nezvanično za Radio Slobodna Evropa potvrđeno i u redakciji „Vranjskih“.
Poreska i druge inspekcije već nedeljama borave u „Vranjskim“, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj.
„Vranjske“ izlaze već 23 godine. Ukupno je do sada štampano 1.069 brojeva.
„Vranjske“ su početkom 2003. bile prvi medij u Srbiji koji je pisao o pedofiliji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kada su četvorica mladića tužili episkopa vranjskog Pahomija za bludne radnje.
Novinari „Vranjskih“ dobitnici su svih relevantnih nagrada koje se dodeljuju u srpskom novinarstvu, među kojima su i „Jug Grizelj“, „Staša Marinković“, te „Dušan Bogavac“.
Obradović je dodao da novinarstvo i „Vranjske“ ne može da odvoji od ostatka svog života i da ne želi da se okrene na drugu stranu i tako zgazi po onome za šta se sve vreme borio, pokušavajući da pomeri granice slobode i demokratije u Vranju i Srbiji.
„Nisam, na žalost, imao mnogo upeha u tome. Ni vi ni ja. I vreme je da se suočimo sa tom činjenicom. Nemam ni iluzija da će ovaj moj čin promeniti bilo šta u ovoj nesrećnoj zemlji ogrezloj u nepoštenju, amoralnosti, intelektualnoj i profesionalnoj prostituciji. Ne želim ni da izigravam heroja jer to i nisam, pre svega, jer se užasno plašim za budućnost moje, ali i vaše dece. Ali, još je veća bojazan da nikako ne mogu da im pomognem. Ne tražim ničiju ni pomoć ni podršku. Čak ću takve ponude smatrati licemernim. Jer, onda kada je to bilo smisleno, nailazio sam na zatvorena vrata“, rekao je Obradović.
On je dodao da je to samo postupak očajnog čoveka, novinara, oca i supruga, koji je nemoćan da se suoči sa realnošću na koju se polako svi navikavaju.
„Upravo iz straha da i sam ne potonom u tu besmislenu svakodnevicu i izgubim ono što mi je jedino ostalo – ljudsko i profesionalno dostojanstvo – odlučio sam se na ovaj korak“, dodao je Obradović.
Osnivač „Vranjskih“ je dodao da nema i neće imati bilo šta da pojašnjava ili dodaje na tu temu i zamolio javnost da poštuje njegovu odluku.
Neko ubija novinare, neko novine. Posle 23 godine postojanja, zbog (re)presije poreskih i drugih inspekcija @Vranjske prestaju da postoje!
— Slaviša Lekić (@micin_taja) September 18, 2017
NUNS i NDNV: Gašenje Vranjskih – posledica konstantnih političkih pritisaka
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) smatraju da je gašenje nedeljnika Vranjske, jednog od najboljih i najuglednijih lokalnih listova u zemlji – direktna posledica dugotrajnih političkih pritisaka na medijske slobode i zastrašujuća vest za medijske profesionalce.
Nažalost, veoma je mali broj medija u zemlji koji profesionalno izveštavaju, u interesu građana a ne vlasti, i upravo su ti mediji izloženi dramatičnim pritiscima i kampanjama gušenja, pri čemu se vlast ne libi da otvoreno instrumentalizuje državne institucije u tu svrhu – od raznih inspekcijskih službi do pravosuđa.
Dok su mediji koji nisu pod kontrolom vlasti izloženi konstantnim pritiscima, pretnjama, kampanjama, ucenama, iscrpljujućim posetama raznih inspekcija, začuđujućim sudskim odlukama koje su u suprotnosti sa konceptom medijskih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i dok im je skoro u potpunosti onemogućen pristup novcu građana namenjenom javnom interesu u sferi javnog informisanja – dotle režimski mediji troše enormne količine novaca poreskih obveznika, opraštaju im se poreski dugovi i omogućavaju brojne druge olakšice i stimulacije.
Dok napade i pretnje novinarima i medijima koji nisu po volji vlasti niko ne odgovara godinama, dotle tužilaštvo i policija pokazuju nevereovatnu efikasnost kada su u pitanju pretnje i napadi na predstavnike vlasti i medija njima bliskih – što govori o još jednom veoma zabrinavajućem obliku diskriminacije.
Posebno su na udaru lokalni mediji koji su izloženi samovolji lokalnih političkih kabadahija i koji imaju veoma ograničeno i siromašno tržište, a i ono je u velikoj meri zavisno od vlasti.
U ovakvoj situaciji, nikoga – ni građane, ni nevladin sektor, ni međunarodne organizacije – ne bi trebalo da iznenadi ukoliko se Srbija veoma uskoro, jednog jutra probudi bez ijednog slobodnog profesionalnog medija; nadamo se da gašenje Vranjskih nije znak da su medijske slobode u Srbiji, bar one na lokalnom nivou, doživele konačni poraz pod pritiskom vlasti.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Beograd-Novi Sad, 19. septembar 2017.
cista diktatura