Kad Soroševci marširaju

Piše: Aleksandar Arsenijević

Kada se jedan vlastodržac, poput gospodara Vučića, čiju bezgraničnu sujetu podgrevaju partijske nabiguzice, vođene sitnosopstveničkim interesima, spremne i rođenu majku da prodaju ako u tome vide ćar i od njih to zahteva veliki vođa, umisli da je bogom dan, nepogrešiv i nezamenjiv, onda je logično da je u današnjem Srbistanu, nepune četiri decenije od Brozove smrti, na snazi pravilo – ko drukčije kaže, kleveće i laže.

U slučaju kada glasovi i stavovi onih koje krasi, svakoj vlasti neprihvatljiva, osobina da misle svojom glavom i veruju sopstvenim očima, novčaniku i stomaku, barem za tren nadjačaju Vučićeve glasnogovornike, neko ih naziva i medijima, za očekivati je da se događa upravo ono što se već mesecima dešava sa Vranjskim novinama i svima koji drukčije kažu. Uostalom, ako ste kojim slučajem zaboravili, koliko juče baš on, glavom i bradom gospodar Vučić, bio je Miloševićev ministar za dezinformisanje u vreme kada je na snazi bio najrigidniji ikada zabeleženi Zakon o informisanju i kada je u sred belog dana na ulici ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik Dnevnog telegrafa. A kada se sve to ima u vidu, ne čudi nastojanje gospodara Vučića da sve koji ne balave nad njegovim i naprednjačkim uspesima, nezabeleženim u novijoj istoriji, na što perfidniji način ućutka i neutrališe. Da ih u očima javnosti diskredituje na najrazličitije načine ili ih finasijski upropasti, kako to pokušava sa Vranjskim novinama.

Sve to su, neko pre neko kasnije, Vranjske, Kikindske ili Čačanske novine već preturile preko glave, pa nam sve ovo nekako dođe kao redovno stanje. Prošli smo mi već test izdržljivosti za vreme Miloševića. Oštrili su na nama, pljuvali nas i blatili raznorazni obor knezovi poput Dragana Simpa Tomića u Vranju, Dmitra Šegrta u Kikindi, Ilić magistra Velimira… Da se ne lažemo, svesni su toga gospodar Vučić, njegove partijske i koalicione prišipetlje, ali u situaciji kada im polako ali sigurno ističe rok trajanja valja kupiti još malo vremena. Ugrabiti još koji mandat pa uvećati bankovni račun, uknjižiti u katastar nekretnina stotinak, dvesta kvadrata, obogatiti vozni park, na zid okačiti još neku magistarsku ili doktorsku diplomu…

Ništa novo i ništa što već nije viđeno.

Naprosto, gospodara Vučića i njegove, kao i sve njihove prethodnike, vode pohlepa i licemerje. Dok nas što iz higijenskih razloga kroz život ne idemo zatvorenih ušiju, očiju i usta, vodi želja da Srbistan kad tad postane država Srbija.

Pa sad, ko preživi pričaće!!!

I kakve sad pa veze ima to što se gospodar Vučić u Njujorku sastao sa Sorošem?

___________________________________________________