Zbog ilegalne seče godišnje nestane hiljade hektara šuma

Pišu: Anđela Milivojević (CINS), Dušan Pešić (Vranjske novine)

Ilegalna seča i krađa šuma najčešće je krivično delo protiv životne sredine u poslednjih 10 godina. Najviše se seče u privatnim šumama koje niko ne čuva, ali se krađe dešavaju i u državnim šumama, ponekad i uz umešanost šumara

Foto: Udruženje Zelena Mreža Pčinjskog okruga

Grupa šumokradica pokušala je letos, tokom noći, da iz Šumskog gazdinstva Banat kod Pančeva ukrade već izrađena drva za ogrev. Šef šumske uprave je posle nekoliko anonimnih poziva i poruka o krađi organizovao zasedu. Kontrola Vojvodinašuma je na licu mesta zatekla grupu sa dva čamca u koja može da stane oko 14 kubnih metara drva. Ovo je samo jedan od mnogih pokušaja krađe šuma u Srbiji, koji se pred zimsku sezonu intenziviraju.
Ilegalna seča je dugogodišnji problem zbog koga država i privatni vlasnici gube milione dinara, a na hiljade stabala bude posečeno bez dozvole nadležnih organa.
Državne institucije, poput Republičke šumarske i lovne inspekcije, policije, javnih preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume, kao i preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima, svake godine podnose na stotine krivičnih i prekršajnih prijava protiv šumokradica. Godišnje se u proseku bespravno poseče najmanje 17 hiljada kubnih metara drva državnih šuma.

Bespravna seča šuma u Trgovištu

Bespravna seča šuma u Trgovištu Foto: Udruženje Zelena Mreža Pčinjskog okruga

Nije svaka seča šume uništavanje prirode, već samo ona bez plana i suprotno propisima. Kontrolisana seča utiče pozitivno na životnu sredinu.

– Šume sprečavaju i smanjuju sve vrste erozije zemljišta, one su filteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Pozitivno utiču na plodnost zemljišta, apsorbuju buku, smanjuju prašinu i pozitivno utiču na klimatske promene а, sa druge strane, predstavljaju izvor prihoda i opstanka ljudi u ruralnim, pre svega brdsko planiniskim područjima – kaže Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Hrastu lužnjaku, poznatom kao „Slavonski hrast“, potrebno je između 120 i 180 godina da potpuno poraste i bude zreo za seču, dok šumokradicama treba samo nekoliko minuta da ga poseku. Ovaj hrast je visoko kvalitetna vrsta drveta a najzastupljeniji je na teritoriji šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica. Takođe ga još ima i na području Sombora i Novog Sada.
– Zamislite kakav je to zločin kada neko iz neznanja, nemara, ili iz kriminalnih poriva, poseče taj hrast koji ima jedva 20 cm i koji treba da raste još 100 godina – kaže Slađana Dabić, referent gajenja i zaštite šuma u Javnom preduzeću Vojvodinašume.
Ona dodaje da bespravna seča ne predstavlja samo ekonomski gubitak već ostavlja i dugoročne posledice po životnu sredinu i kvalitet života ljudi jer se stabla iz šume uklanjaju kad im nije vreme.
Najviše se krade na jugu Srbije
Za poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo stoji na prvom mestu u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije.

Pokrivenost Srbije šumama

Oko 30 posto teritorije Srbije je trenutno pod šumama, što nije dovoljno u poređenju sa Slovenijom, koja ima 70 posto šumovitosti, ali je znatno više u odnosu na oko 17 posto, koliko je posle Drugog svetskog rata bilo u Srbiji. Radnim akcijama pošumljavanja za vreme Jugoslavije procenat pokrivenošću šumom je popravljen. Danas je istočna Srbija bogata šumama, dok u Vojvodini svega šest posto teritorije ima šumu.

Broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave se za 10 godina gotovo udvostručio, od 1.314 u 2007. godini do 2.007 prijavljenih u 2016. godini. Svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama.
Samo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je od januara 2014. godine do jula 2017. godine zbog ilegalne seče podnelo skoro 3.000 krivičnih prijava protiv preko 2.500 osoba.
Sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kažu da se u odnosu na državne šume mnogo više krade iz privatnih, u vlasništvu seljaka koji ne mogu da ih čuvaju ili potomaka koji su se preselili u gradove i ostavili šume bez ikakvog nadzora.
“Vrlo često je u lancu krađe prvi komšija ili najbliži rođak tih ljudi”, kaže direktor Uprave za šume Stamatović.
Stamatović navodi kako takođe postoje organizovane grupe koje idu po slabo naseljenim selima i seku sve što nađu. Često te grupe prevare lokalno stanovništvo tako što im kažu da će da poseku samo označena stabla, a onda opustoše celu šumu i pobegnu.
Bespravnu seču može da počini i vlasnik u sopstvenoj šumi, ako poseče stabla koja šumari prethodno nisu obeležili kao pogodna za seču.
Javno preduzeće Srbijašume upravlja sa 53 posto, odnosno oko 1,2 miliona hektara, državnih šuma u Srbiji, dok se oko milion hektara nalazi u privatnom vlasništvu. Najveći privatni veleposednik je crkva. Vojvođanskim šumama rukovodi javno preduzeće Vojvodinašume koje u svom posedu ima 114 hiljada hektara šume i šumskog zemljišta, a oko pet posto pripada građanima.
Najviše šume iz gazdinstava Srbijašuma se ukrade na jugu Srbije, na teritoriji Kuršumlije, Leskovca i Boljevca. Među mestima sa najviše bespravne seče su još Vranje, Raška, Loznica, Ivanjica, Užice i Kragujevac.
Podaci Srbijašuma pokazuju da na visok procenat krađe na jugu utiče bespravna seča na teritoriji takozvane kopnene zone bezbednosti, odnosno administrativne linije sa Kosovom. U ove oblasti radnici Srbijašuma idu samo uz pratnju policije i vojske.

Bespravna seča šuma u Vrtogošu

Bespravna seča šuma u Vrtogošu Foto: Udruženje Zelena Mreža Pčinjskog okruga

– Seča i pustošenje šuma je stara priča, blizu administrativne linije sa Kosovom sve je posečeno. To je problem ne samo Šumskog gazdinstva Vranje, nego i Leskovca, Kuršumlije. Država bi ozbiljnije trebalo da se uključi, sve to sporo ide – kaže Dejan Jovanović, direktor Šumskog gazdinstva Vranje.
Ukradena drva iz državnih šuma se prevoze bez papira ili sa papirima za privatne šume, pokazuje izveštaj Udruženja Zelena mreža Pčinjskog okruga. Šumokradice često koriste period šumskih požara i namerno pale drva jer se u zapaljenim šumama ne mogu evidentirati bespravne seče. Takođe, to rade da bi najkvalitetnije tehničko drvo mogli da prodaju po nižoj ceni, kao ogrevno drvo iz požarišta.

Prema rečima Đoke Marinkovića iz Zelene mreže, šumokradice rade u grupama od po tri, četiri čoveka, tokom dana i noću, a vraćaju se po više puta da bi napunili kamione.
– Nekoliko puta smo imali neprijatnosti sa onima koji seku stabla. Pitaju nas ko ste vi da štitite?! Prete nam, a spremni su i da se pobiju, sve da bi nas sprečili da ih ne prijavimo – kaže Marinković.

Iz ovog udruženja navode da je situacija trenutno gora nego ikada jer na jugu Srbije postoje desetine zemljoradničkih zadruga koje su propale, a u čijem vlasništvu se nalaze hiljade hektara šuma koje nema ko da čuva.
– Među najviše stradalim šumama, koje su najviše sečene, su državne šume na planini Kukavica, kao i privatne i državne šume u opštinama Trgovište i Bosilegrad – kaže Đoka Marinković.
Podaci Srbijašuma za Šumsko gazdinstvo Vranje, koje spada u Pčinjski okrug, pokazuju da je od početka 2017. godine na tom području posečeno skoro 430 metara kubnih drva.
U krađu ponekad budu umešani i sami čuvari javnih preduzeća, pokazuje dokumentacija do koje je došao CINS. U periodu od 2010. do 2013. godine, jedan od šumara vranjskog šumskog gazdinstva bio je osuđen dva puta: jednom jer je pomogao da se falsifikuje izveštaj o kontroli šume koja se nikada nije desila, drugi put jer nije podnosio prijave za bespravnu seču nakon krađe 367 stabala državne šume, kada je nastala šteta od oko 207 hiljada dinara. Oba puta je dobio uslovnu kaznu.
U Srbijašumama i u Vojvodinašumama su za CINS potvrdili da postoje slučajevi kada su njihovi zaposleni bili umešani u krađu i da se prema njima postupa kao i prema drugim šumokradicama.

Podaci Zavoda za statistiku Srbije (Septembar 2017)
Prekršajne prijave bolje od krivičnih
Srbijašume imaju 624 čuvara, koji su raspoređeni na 67 šumskih uprava, dok na području kojim upravljaju Vojvodinašume radi 125 čuvara.
Prema rečima direktora Uprave za šume Saše Stamatovića, Zakon o šumama iz 2015. godine rešio je vakuum od oko pet godina koji je nadzor i kontrolu nad prometom drveta praktično ostavio bez kontrole. Taj period je navikao ljude da prodaju drva bez papira.
Novim zakonom vraćena je nadležnost kontrole šumarskoj i lovnoj inspekciji, a ranijim propisima je to spadalo u nadležnost tržišne inspekcije, koja nije imala dovoljno kapaciteta. Pored toga, šumarima je dat status službenih lica, što je takođe doprinelo većoj kontroli.

U Vojvodini najgore stanje u Banatu

U Vojvodini su 2016. godine šumokradice posekle skoro 1.600 metara kubnih drveta, najviše u Šumskom gazdinstvu “Banat” Pančevo. U Vojvodinašumama kažu da je samo od 2012. do 2016. godine iz ovog gazdinstva bespravno posečeno skoro 3.800 metara kubnih drva, a da je jedan od razloga za to blizina grada šumama i velika razuđenost terena.
Iz ovog javnog preduzeća navode da u kontrole često idu u pratnji policije, naročito noću jer se dešavalo da šumokradice fizički napadaju čuvare šume.
– Nije prijatno ići i suočiti se sa ljudima koji su najčešće spremni na sve i koji su vrlo često socijalno najugroženije kategorije, kojima je to praktično jedini izvor zarade i koji misle da njihov prekršaj nije veliki ako poseku državnu šumu – kaže Slađana Dabić iz Vojvodinašuma.

Stamatović dodaje da ovo u praksi znači da inspektor ili šumar mogu na skladištu ili u bilo kojoj fazi prometa, pa i na šumskom putu da vrše kontrolu i traže papire koji dokazuju da je drvo legalno posečeno i transportovano. U zavisnosti od otkrivenog dela, oni mogu da podnose prekršajne ili krivične prijave, a nelegalno drvo obavezno oduzimaju.
Podaci Uprave za šume za 2016. godinu pokazuju da su njihovi inspektori za godinu dana primene novog zakona podneli 1.519 prekršajnih i 174 krivične prijave i ukupno oduzeli više od 3.500 m3 drveta.
Za krivično delo šumska krađa može se izreći novčana kazna ili kazna jedne godina zatvora ako se bespravno poseče više od jednog kubnog metra drva, dok se seča preko pet kubnih metara ili u zaštićenim područjima kažnjava novčanom kaznom ili kaznom do tri godine zatvora.
Iskustvo Uprave za šume pokazuje da je podnošenje prekršajnih prijava mnogo bolja opcija jer je u slučaju krivične prijave veoma teško dokazati ko je tačno počinio krađu.
Od 1.519 podnetih prekršajnih prijava za godinu dana kažnjene su 433 osobe, čime je u budžet uplaćeno 3,84 miliona dinara. Od svih podnetih krivičnih prijava, samo šest osoba je kažnjeno i to novčano – ukupan iznos je bio tek 60 hiljada dinara jer tužioci prema počiniocima primenjuju institut oportuniteta.
Dejan Jovanović, direktor Šumskog gazdinstva Vranje, kaže da u Vranju postoji problem i zbog toga što tužilaštva sporo rešavaju predmete: „Imamo količine drveta koje su oduzete pre četiri ili pet godina, a to još nije rešeno (…) Pitanje je da li će biti oduzeto trajno ili će se vratiti vlasnicima“.
Pred Osnovnim sudom u Vranju su tokom 2016. godine vođena četiri krivična postupka zbog šumske krađe, od kojih su tri rešena. Jedna osoba osuđena je na uslovnu kaznu od tri godine, dok su dve kažnjene sa po 100 hiljada dinara. Sva tri predmeta rešena u 2017. godini okončana su novčanim kaznama od 20 do 50 hiljada dinara.
Iz Uprave za šume navode da su u skorijem periodu tokom kontrola akcenat stavili na promet drveta, kako bi kroz povećane kazne i obavezne zaplene obeshrabrili ljude da se ilegalno bave sečom. Povećanje naplate naknade za legalno posečeno drvo od 21% (71 milion dinara) u 2016. u odnosu na prethodnu godinu pokazuje pozitivne rezultate većih kontrola.
Poboljšanje kvaliteta šume
Tokom aprila 2016. Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) saopštio je da je za unapređenje stanja šuma u Srbiji odobrio grant od 3,2 miliona dolara. Ovaj novac trebalo bi da se uloži u poboljšanje opšteg stanja i zdravlja šuma, kao i da pomogne u upravljanju šumama.
Prema podacima Uprave za šume, u Srbiji postoji problem s kvalitetom drveta zbog velikog procenta takozvanih izdanačkih šuma – stabala koja su izrasla iz panjeva posečenog drveća – naročito u prvatnim šumama.
Privatne šume su previše male i rasparčane, zbog čega u Upravi za šume pokušavaju da ubede vlasnike da se organizuju u udruženja koja bi mogla da konkurišu za subvencije i time obezbede čuvanje i obnavljanje šuma.
Vojvodinašume kao primarni zadatak imaju pošumljavanje – u gradovima poput Kikinde ili Subotice pošumljenost je ispod 1%, zbog čega apeluju na građane koji imaju nedovoljno kvalitetno poljoprivredno zemljište da ga besplatno pretvore u šumsko.
– Ljudi će imati veći proizvodnju na svojim poljoprivrednim površinama ako u neposrednoj blizini imaju samo vetrozaštitni pojas, a da ne pričamo o nekoj značajnijoj površini pod šumom – kaže Slađana Dabić iz Vojvodinašuma.

CINS-ovo istraživanje je nastalo kao deo šireg projekta koji se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, na kome CINS sarađuje sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uz podršku Švedske.

________________________________________________________