Preduzetnici u Srbiji plaćaju veće poreze nego u Nemačkoj

Preduzetnik koji sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji za porez i doprinose daje čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj samo 21,13 odsto

Visoke državne dažbine jedan su od ključnih razloga zašto privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odlučuje da posluje u sivoj zoni.

 Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, pokazala je putem simulacije uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji za porez i doprinose mora da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje (21,13 odsto).

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno i oni su izloženi visokim troškovima. Vlasnik frizerskog salona godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

– U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije kao jednu od 108 mera i aktivnosti predviđa uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ. Očekujemo od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu ovu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti – kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Socijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.

Podsticajne mere posebno su važne za razvoj preduzetništva među mladima kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 odsto i gotovo tri puta je viša od opšte stope. U poređenju sa zemljama EU,  Srbija ima četvrtu po visini stopu nezaposlenosti mladih. Još važnije, samozapošljavanje mladih u Srbiji je retka pojava – samo 7,8 odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi, a više od 60 odsto nema želju da pokrene biznis.