Pojačivači ukusa opasni po zdravlje

GOTOVI sosovi, supe, viršle, čipsevi, soja sos, paštete, mešavine začina i mnogi proizvodi od mesa puni su aditiva E621 koji se koristi kao pojačivač arome. U narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim da „mami“ na „još“, gotovo i da nema drugu funkciju. Zdravu, svakako ne, jer može dovesti do najtežih oboljenja.

Kako  objašnjava profesor Ivan Stanković, šef Katedre za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, procene su pokazale da kod osoba koje unose velike količine ovih proizvoda, može doći do prekoračenja dnevnog unosa ovog aditiva, pa je Evropskoj komisiji preporučeno da uvede veća ograničenja.

– Prehrambena industrija se teško može zamisliti bez upotrebe aditiva – priča profesor Stanković. – Ishrana bi tada obuhvatala samo mali broj uglavnom neprerađenih namirnica kao što su meso, mleko jaja… Aditivi su supstance koje obično ne predstavljaju karakteristične sastojke namirnica, a koje se iz tehnoloških razloga namerno dodaju hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja pri čemu postaju njen sastojak. Upotreba se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača. Na pozitivnoj listi nalazi se više od 300 aditiva.

Prema rečima profesora Stankovića, ljudi mogu biti preosetljivi na neke aditive i oni bi trebalo da izbegavaju hranu koja to sadrži.

Od upotrebe aditiva nije pošteđena ni dečja hrana. Uz voće i povrće, teglice su pune raznih „E“ oznaka.

– Što se tiče dečje hrane, u njoj je dozvoljena upotreba malog broja najbezbednijih aditiva, a pojačivači ukusa nisu dozvoljeni u proizvodnji hrane za odojčad i malu decu – ističe profesor Stanković. – Ove godine formiran je Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, koji čine doktori, farmaceuti, tehnolozi… Upravo je to mesto gde mogu da se dobiju relevantne informacije u vezi sa upotrebom prehrambenih aditiva.

SVAKODNEVNA UPOTREBA

NA osnovu rezultata velikog broja ispitivanja koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, kancerogenosti, genotoksičnosti, reproduktivne toksičnosti i alergenosti, Evropsko telo za bezbednost hrane EFSA, određuje za svaki aditiv najveću bezbednu količinu koja se najčešće izražava kao prihvatljiv dnevni unos, objašnjava profesor Stanković.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je borba na tržištu velika, a kada je reč o aditivu koji se koristi da pojača ukus, pitanje je da li je on uopšte i potreban.

– Aditiv natrijum-glutaminat ili E621 služi samo za prevaru – kategoričan je Papović. – Ako se stave kvalitetne sirovine u proizvod, meso, voće, orašasti plodovi i to se upiše u deklaraciju, ne postoji nijedan razlog da se doda i pojačivač ukusa. Tu, zapravo, ima svega drugog, osim onog što je napisano. Taj aditiv nije zabranjen, a pitanje je i u kojoj meri se stavlja. Koliko je to podložno zloupotrebi, a zna se da je štetan. Trebalo bi da se vratimo domaćoj hrani, a ne industrijskoj. Generalno, čim ima više od jednog emulgatora tu robu treba izbegavati.

Da se ne može pobeći od tehnoloških trendova smatra i agroekonomista Milan Prostran. Kako ističe, svet je ozbiljno zaglibio u brzu proizvodnju hrane, naročito hleba.

– Sve nas razjeda bitka za profitom – naglašava Prostran. – Ozbiljna proizvodnja voća i povrća ne može bez upotrebe pesticida i fungicida. Sada postoji bitka da se sačuvaju autohtone sorte, a Srbija za to ima potencijala, jer još ima zdravu zemlju. Pitanje je do kada će to tako biti.

Novosti