Literarni povratak kući

Nataša Bartula, srpska književnica koja živi i stvara u Montrealu u Kanadi, na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga publici će se predstaviti sa svoje dve nove knjige: „Ljiljana, jabuko moja“ i zbirkom priča „Larin čarobni cvet“, koje je obajvila “Metafizika”.

Roman „Ljiljana, jabuko moja“ samo je još jedan literarni pečat Nataše Bartule koji potvrđuje njenu životnu vokaciju, talenat i žeđ za stvaranjem. Spoj tradicije, nadrealizma i postmoderne u očaravajućoj priči o glavnoj junakinji Ljilјani i njenim doživlјajima u svetu antipoda!

O svom stvaranju, književnica kaže:

– Moje pisanje, to su sva moja životna iskustva; bolna ili radosna, kao i inspiracija koja je iz njih proistekla; to su podjednako ’Izbegličke suze’ kao autobiografski roman koji predstavlja tek prvi korak, jednu stopu u novo životno razdoblje posvećenosti stvaranju kao i roman ’Ljiljana, jabuko moja’, zrelije delo koje potvrđuje moju duhovnu zrelost i spremnost da nastavljam da se družim sa perom, ili pak bajke i basne kao mali biserčići duše za istinske bisere koji krase svet.

• Pišete i za decu. Verujete u moć bajke i basne?

– Na nama, kao vaspitačima i roditeljima, ali i kao piscima dela za decu, stoji da decu što bolje pripremimo za život kako bi se razvila u zdrave i plemenite ljude koji će znati da cene prave ljudske vrednosti kao i vrednost i lepotu umetnosti. Do sada sam objavila dve zbirke basni: ’Mačak Marko i druge priče’ sa ’Kreativnim centrom’, a koja je inače dobila i Ulupudusovu nagradu za najlepše ilustrovanu knjigu u 2015. godini i ’Puž Ćira’. Publikovane su mi još dve priče samostalno. U izdanju ’Metafizike’ objavila sam zbirku priča ’Larin čarobni cvet, koja će biti predstavljena na sajmu. Upravo pripremam još jednu knjigu basni i novu zbirku bajki. Inače, ’Larin čarobni cvet’ je moja treća zbirka priča za decu, ali se po žanru razlikuje od prethodne dve, jer su u njoj zastupljene bajke umesto basni. No, u svakom slučaju, bilo da je o bajkama ili basnama reč, cilj i motiv mog pisanja za decu je jasan: ljubav prema deci, želja da moje priče u njima probude radoznalost i ljubav prema pisanoj reči, ali prvenstveno, što je i cilj bajke, da razviju ljubav prema čovečanstvu i pomognu im da istovremeno bez straha zakorače u svet koji ih čeka, svesni da razluče zlo od dobra, jer će upravo u bajci da se sretnu sa mnogim lošim stranama sveta i njegove surovosti, ali će naučiti da dobro pobeđuje i da se slabi i nejaki mogu itekako uzdići i pobediti tako da  kraj bajki nudi radost i poručuje da se se iskrenost i humanost isplate – priča naša sagovornica.

• Šta za Vas znači prvo mesto na međunarodnom konkursu za kratku priču koji organizuje klub Reč i glas?

– Vrata za ’ulaz’ u Srbiju, prozor u svet. Često se nama piscima iz inostranstva čini da smo ostavljeni na raskrnici, tako da ovu nagradu vidim kao podršku i poziv svim autorima iz inostranstva da ne odustaju i ne ostaju u tom izgubljenom prostoru raskršća ni tamo ni ovamo. I upravo zbog toga sam odlučila da moj novi roman i zbirku bajki objavim u uredništvu Milice Cincar  Popović u saradnji sa izdavačkom kućom ’Metafizika’ Aleksandra Dramićana i tako otvorim, kako meni tako i drugim piscima koji to žele, pristup i ulaz u Srbiju koji, u zavisnosti od našeg uspeha, može da bude veliki korak ka otvaranju prozora u svet. Volela bih i nadam se da ću u svet literarno stići odakle sam i otišla: sa mojih prostora i ispod neba gde sam se rodila – pripoveda nadahnuto.

• Budući da predajete srpski jezik u školi “Sveti Sava” u Montrealu, pitali smo je:  Čemu uči svoje đake?

– Maternji jezik sadrži iskustva ranog detinjstva, sećanje i osećaje koji se vežu za prve korake i kontakte. Međutim, drugi i treći jezik nisu uopšte višak. Oni nude nove horizonte, omogućuju da za sebe izgradimo novo mesto i dopuštaju da se izrazimo na drugi način. Tako su naša deca u Montrealu, počevši od moje devetogodišnje kćerke, trojezična što oni i ne registruju u svakodnevnom životu, već brzo prelaze sa jednog jezika na drugi. Sa godinama se gubi veza sa jezikom roditelja, a sve više okreće jeziku sredine u kojoj žive i rade. Zbog toga naša škola i postoji, a rad u školi za mene kao zaljubljenika u naš jezik i književnost, na neki način je nastavak onoga što je bilo moja prvenstvena težnja: da predajem srpski jezik i književnost.

Ljuba Đorđević    Foto: Privatna arhiva

____________________________________________________________