Prethodni članak
Kada zakaže savest lek su kazne
Pre nekoliko sedmica Čačanske novine i portal Ozonpres su se bavili problemom nepropisog parkiranja i uzurpacije javnih površina. Kao primer tada smo naveli Ulicu Stoje Tošić i Bulevar Vuka Karadžića u delu koji se još naziva i Avenija 2, gde su pešaci zbog nepropisno parkiranih automobila ili čak hladnjača, kako smo to fotografisali, primorani da se kreću kolovozom. Ovo naše upozorenje i apel nadležnima da pešacima omoguće normalno korišćenje trotoara, budući da se u pomenutim ulicama ili njihovoj blizini nalazi Prehrambeno ugostiteljska škola ili dečiji vrtić samo je delimično urodio plodom.
Posle članaka u Čačanskim novinama i na portalu Ozonpres, kako smo to nezvanično saznali, reagovala je saobraćajna policija i rukovodstvu supermarketa naložila da sa trotoara ukloni hladnjaču koja godinama zauzima trotoar u ovoj ulici. Da li zbog policijskog upozorenja, da li zbog naših tekstova ova hladnjača je prethodnih dana zaista i uklonjena. Ali ovim je, kako stvari stoje, problem samo delimično rešen, jer za razliku od rukovodstva supermarketa, vlasnici automobila očigledno smatraju da trotoari služe za parkiranje, a ne za bezbedno kretanje pešaka, čime nam je svima stavljeno do znanja da jedan deo naših sugrađana smatra da je iznad propisa i zakona.
Da apsurd bude veći na nekoliko desetina koraka od mesta na kojima smo fotografisali na trotoaru parkirane automobile, na prostoru gde su se nekada nalazile nepropisno postavljene garaže, sada se nalazi veliki parking na kome ima dovoljno prostora ali uprkos tome zvrji poluprazan. Očigledno nekima je teško da prepešače tih nekoliko desetina metara do zgrade u kojoj stanuju ili do supermarketa, već bi najradije svoje ljubimce na četiri točka parkirali ispred vrata stana, pored kase u prodavnici gde kupuju ili šanka kafane u kojoj sede.
Ovakvim ponašanje i ignorisanjem propisa, budući da Zakon o bezbednosti saobrašaja jasno propisuje kada i pod kojim uslovima se može parkirati na trotoaru, nedvosmisleno nam je stavljeno do znanja da u Srbiji zakoni postoje kako bi se zadovoljila forma, a ne kako bi se njima uveo red u neku oblast. Odnosno da vozači koji svakodnevno uzurpiraju trotoare u ovom delu grada rade samo ono što im se prećutno dozvoljava i toleriše. Nad čime bi očigledno trebali da se zamisle svi koje građani, svojom sirotinjom, plaćaju da se staraju o sprovođenju propisa i zakona.
Decenijama unazad, uvek kada se pomenu propisi i zakoni, po pravilu se kao primer navode Nemačka, Švajcarska ili neka druga razvijena evropska zemlja, gde se poštovanje zakona ne dovodi u pitanje, a ako se tako nešto i desi, jasno se zna koje i kakve sankcije slede. Istovremeno jednoglasni smo u oceni da se ni Nemci, ni Švajcarci ni Slovenci… ne rađaju vaspitani i disciplinovani. Odnosno da ih je takvima učinila striktna primena zakona i to u prvom redu preko kućnog budžeta, jer udarac po džepu boli mnogo više od bilo koje sankcije. Drugim rečima da onog trenutka kada zakau savest i kućno vaspitanje, još jedna od floskula na koju se često pozivamo, najdelotvorniji lek su kazne, a koje je Zakon o bezbednosti saobraćaja jasno i nedvosmisleno propisao.
Ako se svemu tome doda i činjenica da Čačak raspolaže paukom za odnošenje nepropisno parkiranih automobila i da, u to smo se nebrojeno puta uverili, saobraćajna policija često patrolira ovim delom grada, onda je rešenje ovog, ne samo saobraćajnog već i komunalnog problema, na dohvat ruke. Naprosto, kada bi samo dva, ili tri, automobila u toku jednog dana bila odnešena sa trotoara u Ulici Stoje Tošić i Bulevaru Vuka Karadžića, gde je da ponovimo, uklanjanjem garaža stvoreno dovoljno mesta za parkiranje, verovatno bi se malo koji vozač usudio da se parkira na sred trotoara i na taj način pešake primora da se kreću kolovozom.
Ali da bi se ovaj, kao i sijaset sličnih, rešio potrebno je samo malo dobre volje. Tek toliko da nadležni raskrste sami sa sobom da li zakoni i propisi postoje sebe radi ili da bi se njima uveo neki red. Odnosno da li ih građani plaćaju da sprovode zakone i propise ili tolerišu bahatost, javašluk i nevaspitanje.
Primera ima koliko hoćete.
Pogledajte na primer raskrsnicu kod gradske bolnice. Nekada je tu bila trafika koja je zaklanjala pogled prilikom uključivanja u ulicu Dragiše Mišovića kod kasarne T.Rajić. Uklonjena je a sada taj prostor koristi ko stigne i kako stigne – uglavnom linijski taksisti koji tu parkiraju i po nekoliko automobila, a često zauzmu i traku iz pravca grada. Žao mi je tih ljudi, više bih voleo da rade u nekoj firmi, ali postoji parking za taksiste odmah preko puta. Policija kaže da im ne može ništa jer je to „zelena površina“ i da ne mogu da intervenišu zbog socijalnog mira??? Gde su se parkirali dok je postojala trafika? Pa da li je moguće da niko ne može da stavi dve žardinjere na to mesto i reši problem?
Ovo nije pitanje političke volje, novca ili ekonomske situacije – ovo je pitanje elementarne svesti koju izgleda nemamo.A onda, kada se desi nesreća svi potrče da ukažu na neophodnost poštovanje propisa. Pa gospodo nadležni, počnite od sebe i počnite da poštujete naša građanska prava i radite svoj posao za koji vas plaćamo!