Srpski državljani u „Rajskim papirima“

Dokumenta procurila iz dve agencije za ofšor usluge sa Bermudskih ostrva i iz Singapura, kao i iz 19 zvaničnih kompanijskih registara, otkrivaju poslovanje različitih domaćih biznismena. KRIK otkriva ko su najpoznatiji ljudi iz Srbije, a čija se imena pojavljuju u „Rajskim papirima“.

Istraživanje „Rajski papiri“ koje predvode Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara – ICIJ i nemački list „Zidojče cajtung“ otkriva tajne poslove svetskih lidera, engleske kraljice, muzičkih zvezda i poznatih korporacija. Nova dokumenta produbljuju otkrića prošlogodišnjeg projekta „Panamski papiri“ kada je iz jedne od najpoznatijih agencija za osnivanje ofšor firmi procurilo 11,5 miliona dokumenata.

U projektu „Rajski papiri“ učestvovao je i KRIK zajedno sa istraživačkim novinarima iz čak 95 medija i analizirao dokumentaciju u vezi sa Srbijom. U današnjoj priči otkrivamo koji poznati srpski državljani su koristili usluge agencija „Appleby“ i „Asiaciti Trust“ ili bili vlasnici kompanija u nekoj od ofšor destinacija. U narednim danima objavićemo priče o najzanimljivijim slučajevima.

Podsećamo da posedovanje ofšor kompanije i poslovanje preko nje ne podrazumeva nužno nezakonite radnje. Ove kompanije, međutim, mogu da se koriste za izbegavanje plaćanja poreza, skrivanje vlasništva, pranje novca, kao i izbegavanje antimonopolskih zakona.

Srpski ministar

Procurila dokumenta omogućuju detaljan uvid u poslovnu imperiju i bogatstvo srpskog ministra bez portfelja Nenada Popovića. Dokumenta otkrivaju da Popovićevi poslovi i imovina vrede najmanje 75 miliona dolara, a da je njihova tržišna vrednost veća od 100 miliona – što ga čini ubedljivo najbogatijim političarem u zemlji.

Nakon što je 2012. godine postao potpredsednik Narodne skupštine, Popović je došao na ideju da svoje bogatstvo reorganizuje kroz složenu mrežu ofšor kompanija koju bi kontrolisali trust iz Hong Konga i dve firme sa Ostrva Man. Advokatska kuća „Appleby“ koju je Popović želeo da angažuje, međutim, sprovela je istragu i otkrila različite kontroverze u vezi sa Popovićevim poslovima, posebno onim u Rusiji.

Detaljnije o tome pročitajte u posebnoj priči koju će KRIK da objavi ove nedelje.

Južna Bačka

Dokumenta govore i o prodaji dela vlasništva domaće kompanije koja sklapa milionske poslove sa državom. „Južna Bačka“ poznata je i po aferi u vezi s ispumpavanjem poplavljenog kopa Tamnava u Rudarskom basenu Kolubara, o čemu je pisao BIRN.

„Rajski papiri“ otkrivaju da je do udela u ovoj kompaniji došla osoba koja je povezana s jednim od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Ovu priču KRIK će objaviti u narednim danima.

Onlajn klađenje preko Malte
 
„Meridian“, jedna od najvećih domaćih kladionica, pokrenula je posao internet klađenja na Malti 2007. godine – u vreme kada je to bilo zabranjeno u Srbiji, otkriva projekat „Rajski papiri“.
 
Mnoge svetske kockarske kompanije imaju centralu baš na Malti zbog poreskih olakšica koje ova zemlja nudi.

– Nerezidenti koji odluče da se presele na Maltu imaju pravo da koriste veoma atraktivne mogućnosti poreskog planiranja – navodi se na sajtu malteške Uprave za igre na sreću, koja izdaje licence kompanijama.
 
„Meridian“ kladionice u Srbiji drži domaća kompanija „Joker Games“, osnovana 2001, koja je u vlasništvu Aleksandra Milovanovića, Snežane Božović i Zorana Miloševića.
 
U ovoj kompaniji radio je narodni poslanik i član Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović. Krajem decembra 2012, nakon dolaska SNS-a na vlast, Milošević i Đukanović postavljeni su za članove tročlane skupštine javnog preduzeća Državna lutrija Srbije.
 
Troje vlasnika „Meridiana“ su, kako direktno, tako i preko firme „Joker Games“, vlasnici dve kompanije na Malti – „Meridian Gaming“, osnovane 2007, i „Meridian Gaming Holdings“, osnovane sredinom 2016. godine.
 
Sajt meridianbet.com vodi se na maltešku kompaniju „Meridian Gaming“ i na njemu mogu da se klade posetioci iz celog sveta.
 
U pisanom odgovoru KRIK-u vlasnici „Meridiana“ kažu da nisu primarno zbog poreskih olakšica osnovali kompanije na Malti, već da su to uradili kako bi ušli u posao onlajn klađenja. U to vreme internet klađenje bilo je zabranjeno u Srbiji.
 
– Među prvima u Evropi zakonodavstvo Malte ponudilo je najbolje i najtransparentnije rešenje u ovoj oblasti (internet klađenja) donošenjem zakona iz 2004. Tim zakonom je pored ’zemaljskog‘ dozvoljeno i klađenje putem interneta…. Iz tog razloga su i domaća kompanija ’Meridian‘ i njeni osnivači osnovali dve kompanije na Malti – piše u odgovoru koji ceo možete pročitati na ovom linku.
 
Propast „Energetike“ 

Procurila dokumenta otkrivaju i pozadinu propasti privatizovane kompanije „Energetika“ iz Loznice, deo čuvenog holdinga „Viskoza“.

Ova fabrika, koja je grejala domove polovine Lozničana, privatizovana je 2007. godine kada ju je kupila italijanska firma „Decotra“, u vlasništvu srpskih biznismena Ljube Miskina i Vladimira Šekrevskog. U početku je delovalo da će preduzeće napredovati i najavljeno je da će „Decotra“ sa partnerima iz Budimpešte u sklopu „Energetike“ izraditi novu elektranu na gas. Pogoni „Energetike“, međutim, prestali su da greju Loznicu u zimu 2010. godine jer je preduzeće zapalo u finansijske probleme. U tom periodu su i mađarski mediji objavili da je italijanska „Decotra“ dužna dva miliona evra njihovoj elektroprivredi.

Godinu dana kasnije, propalu „Energetiku“ preuzeo je „ScarDec Limited“, novoosnovana firma sa Malte. Njeni vlasnici su grupacija „Scarborough“ i grčki biznismen Dimitri Koritsas, zet Vladimira Šekrevskog. Zaposlili su i bivšeg direktora EPS-a Dragomira Markovića. Ovo nije rešilo probleme.

Novinari KRIK-a pronašli su presudu suda sa Malte koja otkriva da je firma „ScarDec Limited“ pokušavala da spase prethodnog vlasnika – italijansku „Decotru“. „ScarDec Limited“ je u ime „Decotre“ garantovala da će kompaniji iz Mađarske biti vraćen dug od dva miliona evra. Pošto se to nije desilo, sud na Malti je 2015. godine naložio firmi „ScarDec Limited“ da isplati ceo iznos sa kamatom.

– Mi se toliko kajemo što smo uopšte ulazili u taj projekat. Namere su bile dobre, ali su iskrsle stvari koje nismo mogli da predvidimo – tvrdi Ljubo Miskin za KRIK. „Mađarska državna elektroprivreda želela je da sa nama gradi elektranu u Loznici. Na početku su nam dali pozajmicu od dva miliona evra da rešimo socijalni program za višak zaposlenih. I mi smo otpustili više od 100 radnika ‘Energetike’ i potrošili više od milion evra na otpremninu. Ubrzo se promenilo rukovodstvo mađarske firme, rekli su da ih ne interesuje Balkan. Nama je ostao dug, pa smo pokušavali da nađemo drugog strateškog partnera i posle duže vremena došli do međunarodne ‘Scarborough’ grupe.“ 

Miskin je objasio da je firma „ScarDec Limited“ sa Malte osnovana samo za projekat izgradnje elektrane u Loznici, ali da je uspeh ponovo izostao zbog, kako kaže, niskih cena električne energije. „Firma sa Malte je garantovala da će vratiti dug Mađarima i plus je data zemlja u Loznici, oko 85 hektara, kao zalog. Dug još nije vraćen, ‘Decotra’ je u stečaju, ‘Energetika’ u blokadi, a ‘ScarDec Limited’ nema pare na računu.“

Vladimir Šekrevski poznat je po dve pogubne privatizacije – kupio je državno preduzeće „Hidrogradnja“ iz Vršca, koje je sada u blokadi, kao i brodogradilište „Terratrade-brodoremont“ kod Sombora, koje je u stečaju. Firme Vladimira Šekrevskog u Srbiji su tužene čak 99 puta.

On trenutno nije u zemlji pa je novinarima KRIK-a na pitanja odgovorio mejlom: „Moja porodica više nema udela u vlasništvu firme ‘ScarDec Limited’. Ja sam zbog teške bolesti izašao iz tog projekta, a posle toga akcije firme je preuzeo moj bivši zet“ . Šekrevski takođe tvrdi da su glavni razlozi za propast projekta bile niske cene električne energije i odustajanje partnera iz Mađarske.

Bogdan Rodić

Kontroverzni biznismen Bogdan Rodić, povezan sa klanom narko-bosa Darka Šarića, vlasnik je dve ofšor kompanije registrovane na Malti, pokazuju procurela dokumenta iz projekta „Rajski papiri“.

Firmu „Jammb Holding LTD“ preuzeo je aprila 2009. Preko ove firme, vlasnik je i druge kompanije na Malti „Luxmat Ltd“, takođe od 2009. godine. Ovu kompaniju je zbog neaktivnosti ugasio zvanični poslovni registar 2014. godine.

Procurela dokumenta, međutim, ne pokazuju čime se ove firme bave. Nijedna od malteških firmi nema predstavništva niti kompanije u vlasništvu u Srbiji, kako su novinari KRIK-a utvrdili u domaćim registrima.

Porodica Rodić poseduje mnogo firmi u Srbiji, ali je pre svega poznata po tome što je osnovala trgovinski lanac „Roda“, kao i što je u vlasništvu članova porodice bila „MB pivara“.

Među partnerima Bogdana Rodića bili su bliski saradnici narko-bosa Darka Šarića kojima se sudi za šverc droge i pranje kokainskog novca. 

Novinari KRIK-a pokušali su da kontaktiraju Rodića, ali se na telefone njegovih kompanija niko nije javljao.

Nebojša Ivković

Procurela dokumenta otkrivaju nove detalje o biznismenu Nebojši Ivkoviću – jednom od učesnika 24 sporne privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije.
Ivković je privatizovao fabriku za proizvodnju i remont šinskih vozila „Šinvoz“ iz Zrenjanina u aprilu 2004. godine, a firma je pod njegovom upravom otišla u stečaj. Savet je u izveštaju naveo da je Ivković kršio ugovor o privatizaciji i namerno zaduživao fabriku. Kompanija „Šinvoz“ izašla je iz stečaja pošto su najveći poverioci – firme povezane sa Ivkovićem podnele plan reorganizacije.

„Rajski papiri“ pokazuju da je Ivkovićev saradnik osoba povezana sa međunarodnim kriminalnim krugovima. Njegov partner u malteškoj kompaniji „Lontana Holdings Limited“ je Slovak Pavol Miškov, blizak saradnik bivšeg slovačkog ministra saobraćaja Aleksandra Rezeša. Miškov je 2013. godine uhapšen na Kajmanskim ostrvima u vezi sa prodajom hotela na slovačkoj planini Tatre, ali je nekoliko nedelja kasnije pušten. Firmu u čijem je vlasništvu bio hotel, prema zvaničnoj dokumentaciji, prodao je kompaniji pod kontrolom belgijskog ogranka italijanske kriminalne grupe koja kontroliše šverc kokaina u Evropu. Njegov advokat negirao je ove navode.

Ivković je na Malti posedovao još jednu kompaniju – „Kinning Holdings Limited“.
Ova firma prebačena je 2012. sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a četiri godine kasnije pripojena firmi „Lontana Holdings Limited“. Prema finansijskim izveštajima, kompanija je prošle godine ostvarila profit od nešto više od pola miliona evra.

Ivković i Miškov su posredstvom firme „Lontana“ vlasnici nekoliko hotela na hrvatskom ostrvu Krk. Zajedno poseduju i kompanije u Slovačkoj. Ivković je vlasnik firme za špediciju i u Austriji, gde ima prebivalište.

KRIK je nedelju dana pokušavao da stupi u kontakt sa Ivkovićem preko njegove srpske firme, ali su zaposleni u kompaniji na kraju rekli da nisu sigurni da li smeju da mu proslede mejlove. Dodali su i da ne mogu novinarima da daju nikakav njegov kontakt kako ne bi sebe stavili u nezgodnu situaciju.

Trgovina oružjem
 
U „Rajskim papirima“ pojavljuje se i general Jovan Čeković, dugogodišnji direktor državne firme za trgovinu oružjem „Jugoimport SDPR“. On je vlasnik malteške kompanije „Jomil Malta Limited“ koja je osnovana u septembru 2007. godine.

Ova firma deo je šire mreže „Jomil“ kompanija registrovanih u Srbiji, Crnoj Gori, Francuskoj, Kongu, Kipru, Malti i Angoli, a njima upravljaju Čeković i njegova ćerka Milica. Deo firmi registrovan je za izvoz naoruženja, a pojedine se bave poljoprivredom i seoskim turizmom.

Čekoviću se sudilo za zloupotrebu službenog položaja, između ostalog jer je 2002. godine sa računa firme „Jugoimport SDPR“ u Libiji isplatio 400.000 dolara kompaniji u Liberiji sa kojom „SDPR“ nije imao nikakav poslovni odnos, kako su objavili domaći mediji. On je na kraju oslobođen optužbi. U intervjuu datom magazinu „Vreme“ 2002. godine rekao je: „Državni kapital ‘Jugoimporta’ uvećao sam za 70 miliona dolara u najteže vreme sankcija, iako je naša osnovna delatnost, promet naoružanja i vojne opreme, tada bila najstrože zabranjena“.

Novinari KRIK-a pokušali su da kontaktiraju Čekovića, ali su nas iz njegove firme „Azimuth“ obavestili da je na putu, da ne otvara mejlove, kao i da nisu ovlašćeni da daju njegov broj telefona.

Bivši general i trgovac oružjem Radoš Rubaković takođe posluje na ovom ostrvu. On je vlasnik kompanije „Cofis Export-Import co. Limited“, osnovane 2008. godine na Malti. Njegova firma je 2010. godine u Srbiji osnovala predstavništvo.

Rubaković je u Srbiji vlasnik istoimene kompanije za trgovinu naoružanjem „Cofis“, registrovane 1992. Isti biznis vodi i u Crnoj Gori. 

KRIK je pokušao da kontaktira Rubakovića, ali su nas u njegovoj firmi obavestili da nije raspoložen da razgovara sa novinarima.
 
„Rusi“

U procurelim dokumentima pojavljuje se i kompanija „Nano Consulting Ltd“ koju je 2008. godine na Malti osnovao Rade Vojvodić.

On je vlasnik beogradske firme „Comandante“, srpskoj javnosti poznate zahvaljujući pevačici Maji Nikolić. Pevačica je 2012. godine rekla da radi kao generalni menadžer ove firme, koja zastupa rusku kompaniju „Metrovagonmaš“ i da je u njeno ime pregovarala sa Železnicama Srbije oko prodaje vozova.

Malteška firma od osnivanja nije imala prihode poslovanja, već samo troškove. Novinari KRIK-a nisu pronašli tragove njenog poslovanja u Srbiji.

Branislav Grujić, srpski biznismen koji već godinama živi u Rusiji, u projektu „Rajski papiri“ pojavljuje se kao suvlasnik malteške kompanije „PF Properties Limited“. Partner mu je Rus Blank Arkadi Zelmanovič.
 
Grujić se iz Srbije odselio sredinom devedestih, a vratio 2010. godine kada je izabran za predsednika srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. Prema pisanju medija, bio je nestranački kandidat za ministra poljoprivrede 2012. godine u vladi Ivice Dačića, ali je na to mesto ipak došao Goran Knežević.
 
Novinari KRIK-a kontakirali su Grujićeve kompanije u Srbiji i Rusiji, ali do objavljivanja teksta nisu dobili nikakav odgovor.
 
Projektanti

Poznati srpski građevinski inženjer Zoran Florić vlasnik je malteške firme „Roads Team Company LTD“ osnovane u avgustu 2010. godine.

Njegova srpska firma „Euro Gardi Group“ nosilac je konzorcijuma koji je u aprilu ove godine dobio javnu nabavku za izradu projekta nove zgrade Radio-televizije Vojvodine – posao vredan 20 miliona dinara. Florićevo ime pojavljuje se i u projektu „Panamska dokumenta“. 

U dokumentima s Malte pojavljuje se i arhitekta Ivan Bekčić-Petrović, izvođač radova rekonstrukcije terminala 2 Aerodroma Nikola Tesla. On je 2012. sa partnerima osnovao kompaniju „Synthesis Group Malta“ koja je rukovodila beogradskim ograncima, „Montagna SM“ i „Sintezis Inženjering“. Ogranci su nedavno preneti u vlasništvo Bekčića i njegovih kolega, a on je za KRIK rekao da je firma sa Malte preko lokalnih kompanija pružala tehničku podršku njihovim građevinskim projektima u Rusiji i Ukrajini, dok u Srbiji nisu poslovali zbog krize u građevinskom sektoru.

Mark Harison
 
U bazi podataka pojavljuje se i ime britanskog advokata Marka Harisona koji radi iz kancelarije registrovane u Beogradu. Haris je bio savetnik Agencije za privatizaciju u nekoliko velikih poslova, uključujući i kontroverznu privatizaciju benzinskih pumpi „Beopetrol“.
 
U procurelim dokumentima nalazi se faktura koju je advokatska kancelarija za osnivanje i vođenje ofšor firmi „Appleby“ poslala Harisonu, za usluge koje su mu učinili tokom dva meseca 2011. godine. Iznos je oko 7.000 evra.
 
Harison je za KRIK potvrdio ovu transakciju i objasnio: „Hypo Alpe Adria Bank uputila nas je da tražimo dug od kompanije global ‘„Global steel holding limited’“ sa Ostrva Man. Pošto smo shvatili da dužnik neće vratiti dug bez tužbe, postupak je morao biti pokrenut na Ostrvu Man od strane kancelarije ‘Appleby’.“.
 
Rekao je da osim ove nije bilo drugih saradnji njegove kancelarije sa „Appleby“. 
 
Među klijentima objavljenim na internet prezentaciji Harisonove kancelarije nalaze se domaća preduzeća EPS, nekadašnji JatAirways, Fijat, crnogorska vlada, kao i nekoliko inostranih banaka i velikih renomiranih međunarodnih kompanija.
Harison je sarađivao i sa agencijom za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonseca“ – iz koje su prošle godine takođe procurili podaci objavljeni u projektu „Panamski papiri“.
 
Misteriozni klijent iz Srbije

Dokumenta procurila iz kompanije „Appleby“ opisuju i pokušaj advokata Miloša Andrijaševića da u ime anonimnog klijenta osnuje firmu i garantuje da njegovo ime niko neće saznati.
 
Andrijašević je radio kao pripravnik u advokatskoj kancelariji koja je sarađivala sa beogradskom kancelarijom za pravno savetovanje „Specht & Partner“.
 
On je u oktobru 2013. godine poslao mejl lokalnoj kancelariji „Appleby“ u Hong Kongu.
 
Tajanstveni Andrijaševićev klijent, kako je opisano u mejlu, želeo je da osnuje ofšor kompaniju u Hong Kongu, ali da biznis preko nje vodi u inostranstvu. Andrijašević je agentima „Appleby“ poslao dvadesetak pitanja u vezi sa procedurom registrovanja firme od kojih je najzanimljivije bilo ono koje se odnosilo na mogućnost skrivanja pravog vlasnika hongkonške kompanije.
 
„Da li su fizička lica kao vlasnici vidljiva u kompanijskom registru? Ako jesu, postoji li neki legalan način da se ta vidljivost izbegne?“
 
Odgovorili su mu da ime vlasnika nije moguće sakriti u poslovnom registru Hong Konga.
 
Dan kasnije, Andrijašević je zahvalio na brzom odgovoru i u svom mejlu naveo da će ih kontaktirati ako odluče da nastave da asistiraju svom klijentu. To se nije dogodilo, sudeći prema dokumentima u koja su novinari KRIK-a imali uvid.
 
Direktor beogradske kancelarije „Specht & Partner“ u pisanom odgovoru KRIK-u naveo je da je Andrijašević od 2013. do 2015. bio pripravnik u advokatskoj kancelariji Nikolete Vučenović koja je sarađivala sa „Specht & Partner“, kao i da više ne radi kod njih.
 
Naveo je i da „Specht & Partner“, koji se bavi pravnim savetovanjem, ne vrši uslugu osnivanja ofšor kompanija.
 
„Nikakvog prethodnog kontakta sa firmom ‘Appleby’ sa strane naše firme, kao ni sa strane advokatske kancelarije Vučenović, nije bilo.“
 
Miloš Andrijašević rekao je za KRIK da se ne seća konkretnog mejla o klijentu iz Srbije i osnivanju kompanije u Hong Kongu. Seća se, kako je naveo, da je mejlom slao pitanja o osnivanju kompanija mnogim kancelarijama iz različitih država, među kojima su bile i ofšor jurisdikcije.

„Moj zadatak je bio da sastavljam interne informacije članovima kancelarije o tim uslovima. Ukoliko sam u imejlu pomenuo klijenta iz Srbije, moguće je da je to bilo hipotetički, da bih saznao uslove koji za osnivanje firmi važe za lica iz Srbije i Evrope“, naveo je Andrijašević.

_______________________________________________________