Špediteri se sele iz Srbije

Čitava transportna firma iz Požege “Silo Jeličić” preseljena je nedavno u Rogašku Slatinu u Sloveniju. Sve je izmešteno i sredstva za rad i radnici i rukovodstvo. U Srbiji je ostala samo veb adresa na kojoj je obaveštenje „uskoro novi sajt kompanije, hvala na razumevanju“.

Za ovu seobu malo ko zna. Nikoga ne interesuje to što se odselilo sto i kusur kamiona i isto toliko vozača. Jedna druga, možda i veća firma iz iste branše – “Crnomarković” izmeštena je nešto ranije iz Srema u Salcburg u Austriju. Delimično ili u celosti su svoje kapacitete iselili i novosadski “Ekspres trans”, “Zaliv” iz Crvenke, „Šarac“ iz Starih Banovaca… Procene su da je u skorije vreme više od hiljadu kamiona i približno isto toliko vozača napustilo Srbiju.

O ovom  problemu se u Srbiji ne govori, zato što se ovde uopšte ne govori o problemima. Nije poželjno kvariti sliku „istorijskog uspeha“, a mogla bi tri, četiri ministarstva da se zapitaju šta se to događa i kako to zaustaviti.

Problemi i računica

Nekoliko problema do te mere opterećuju domaće prevoznike, a da se ne nazire rešenje ni za jedna od njih.  Zato se se firme „pakuju“ i odlaze, a država ih svojom nebrigom podstiče na odlazak. Na primer, iskorišćenost „srpskih“ kamiona je zbog administriranja značajno manja od iskorišćenosti „evropskog“ kamiona. Kamion srpskog prevoznika zbog čekanja na granici prosečno mesečno izgubi tri dana, odnosno 36 dana godišnje. Računica pokazuje da zbog tog zadržavanja privrednici imaju 67 miliona evra manji promet od realno mogućeg.

Najveći problem ipak je nedostatak i raspodela  međunarodnih (CEMT) dozvola. Ove dozvole dodeljuje međunarodno udruženje koje čine 42 zemlje među kojima je i Srbija i one (dozvole) omogućavaju olakšan transport između država članica i tranzit preko teritorije jedne ili više država. Raspodela CEMT dozvola po pravilu svake godine dovodi do štrajka kamiondžija.

– Kada je nedostatak nemoguće je napraviti dobru raspodelu. Zato bi ministar, premijer, ko god to bio, trebalo da traže više dozvola za naše prevoznike. Oni se time iz nekog razloga ne bave, a ljudi neće da im kamioni leže neiskorišćeni, zato se mnogi sele i tek će da se sele – kaže za BIZLife magazin Nedeljko Bugarinović vlasnik transportnog preduzeća u Novom Sadu.

Netransparentna raspodela stvorila je u Srbiji sivo tržište , a „dileri“ tih dozvola su od prevoznika uzimali mesečno najmanje 100 evra da bi ušli u raspodelu. U poslednje vreme ta raspodela je delimično uređena, ali i dalje postoje otpori da se taj posao radi elektronskim putem (kao građevinske dozvole) i da, zapravo, prevoznici posao završavaju na “klik” , a umesto kontakta sa ljudima „kontaktiralo“ bi se sa softverom.

 I još problema

Iako je Srbija među zemljama sa velikim brojem nezaposlenih i nju  je pogodio globalni problem – nedostatak vozača kamiona. Relativno sveži statistički podaci pokazuju da  od 36 evropskih država u čak 23 radno mesto vozača je među deset koje poslodavci najteže popunjavaju. Zbog toga su  mnogi špediteri  prinuđeni  da angažuj i penzionere.

I u Srbiji sve više penzionisanih vozača ponovo vozi. Dragan Stojanović vlasnik preduzeća “Eurošped” iz Beograda nedavno je to ilustrovao tvrdnjom da su njegovi vozači “sve stariji i sve lošije rade, a mlađi su još lošiji od njih i svaka nova generacija je sve gora”.

– Srbija već ostaje bez mnogih profesija, pa tako i bez najboljih vozača. Mi u Poslovnom udruženju “Međunarodni transport” pokušavamo da osposobimo mlade, počeli smo nedavno sa obukom u Paraćinu. Ali teško je te ljude kasnije zadržati. Ja mogu da mu dam platu 1.500, 1.700 evra ali u Nemačkoj će dobiti više. I, naravno, otićiće. A na mom kamionu se izučio, meni je pravio štete – objašnjava Nedeljko Bugarinović.

On smatra da bi država mogla da pomogne tako što bi i devojke  usmerila u ovu profesiju što je već praksa u svetu.

1.000 kamiona – 5 miliona evra

U Srbiji je registrovano više od 10.000 modernih „drumskih krstarica“ za međunarodni transport. Država, samo po osnovu akciza, godišnje ima 5.000 hiljada evra prihoda po kamionu. Kada se odseli 1.000 kamiona država po tom osnovu gubi pet miliona evra. A gde su porezi i doprinosi na plate radnika, a gde je servisiranje tih mašina, registracije… Ogroman je to odliv novca i ljudi.

Drumski međunarodni transport je težak, ali unosan posao. Međunarodni prevoznici godišnje Srbiji donesu oko 600 miliona evra deviznog priliva. U ovoj delatnosti uposleno je oko 120 hiljada ljudi, pa ipak sve to nije dovoljno da bi država pokazala interes i želju da pomogne.

Domaći prevoznici imaju jako mali povraćaj od akciza na gorivo, svega devet dinara, u drugim zemljama je to od 13 do 20 evrocenti. To značajno smanjuje konkurentnost srpskih špeditera.

Nemar nadležnih možda je najbolje bio vidljiv početkom godine kada su prevoznici iz Loznice blokirali granični prelaz sa BiH. Naime, naši carinici ih nisu puštali preko granice bez licence, a licencu (trenutno odloženo izdavanje)  niko u Srbiji nije izdavao. Tipično naša priča.

Vratimo se sada na početak teksta. Zamislite da se desilo obrnuto, da je iz Slovenije kompletna firma preseljena u Srbiju. Sjatio bi se državni vrh da to predstavi kao svoj veliki uspeh. Slikanju ne bi bilo kraja. Država bi se pohvalila da je kao pomoć izdvojila desetak, dvadeset hiljada evra po zaposlenom za slovenačku firmu koja je prepoznala „odličan privredni ambijent u Srbiji“.

Sve napred izneto može i ovako da se čita: neki od tih vozača vremenom će premestiti i porodice u Sloveniju, njihova deca biće Slovenci srpskog porekla. Prošla godina bila je najgora u poslednjih 112 godina u pogledu broja umrlih i rođenih u Srbiji. Kako reče nadležna ministarka umrlo je oko 100, a rodilo se manje od 65 hiljada. A ta 2016. biće svakako bolja od 2017. i narednih godina…

Nedostatak vozača

U Hrvatskoj, na primer, trenutno nedostaje 1.000 profesionalaca. U susednoj Mađarskoj su organizovali obuku za 20.000 vozača i rešili taj problem. Nemačka je nedavno za taj posao obučila 7.000 mladih, ali i dalje je velika potražnja. Samo na području Duisburga gde je sedište mnogih špediterskih kompanija i gde je  ogromna rečna luka hronično nedostaje 3.000 vozača.

BizLife