Od ponosa do sramote

Zakonom o lokalnoj samoupravi opštine i gradovi obavezani su da se staraju o javnom informisanju od lokalnog značaja na svojim teritorijama.

Zakonskom regulativom u oblasti javnog informisanja i medija, opštinama i gradovima više nije dozvoljeno da budu osnivači lokalnih medija niti da učestvuju u vlasničkoj strukturi.

U postupku usklađivanja domaćih propisa sa zakonskim regulativama zemalja članica EU, u Srbiji se došlo do uvođenja instituta projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji su od interesa za javno informisanje na teritorijama lokalnih samouprava.

Pored obaveze da se za tu namenu planiraju određena budžetska sredstva, nastala je i obaveza da se ceo postupak sprovodi transparentno i na propisima zasnovanoj proceduri. To je, pre svega, stvorilo potrebu da se formuliše Pravilnik koji bi regulisao ceo proces projektnog sufinansiranja u medijima, od raspisivanja konkursa na godišnjem nivou do odlučivanja i raspodele budžetskog novca za tu namenu, realizacije projekata i podnošenja adekvatnog finansijskog i narativnog izveštaja.

U Srbiji gde je donošenje i manje važnih propisa teško, komplikovano i dugotrajno, Čačak je postao svetli primer kada je regulisanje transparentnog sufinansiranja javnog infofrmisanja u pitanju.

Nakon inicijalnog sastanka vlasnika većine lokalnih medija u Čačku, usledio je zajednički zahtev nadležnima u gradskoj upravi da ubuduće novac iz budžeta grada bude javno, pod jednakim konkursnim uslovima usmeren za finansiranje medijskih projekata od javnog interesa.

Kao preduslov za raspisivanje konkursa napravljen je Pravilnik Grada Čačka o sufinansiranju javnog informisanja. Tako je Grad Čačak postao prvi grad u Srbiji koji je imao Pravilnik i koji je sproveo konkursnu proceduru za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Nepunih godinu dana kasnije nadležna pravna služba u Ministarstvu kulture i informisanja dobila je zadatak da sastavi republički Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja kojim bi se ova oblast regulisala u svim lokalnim samoupravama u Srbiji na istovetan način.

Na ponos Čačana, upravo je Pravilnik koji je napravila nadležna gradska uprava u Čačku, u saradnji sa lokalnim čačanskim medijima, postao  temeljni osnov za izradu republičkog Pravilnika.

Čačak je tako postao primer za Srbiju, a prethodna lokalna vlast je tri godine sprovodila konkursnu proceduru u svemu u skladu sa javnim interesom.

Nakon lokalnih izbora od nove čačanske vlasti predstavnici lokalnih medija su na nekoliko sastanaka tražili samo da poštuje proceduru, da radi u skladu sa Pravilnikom, da odabere kvalifikovane ljude u komisiju koja će pregledati projekte, da se vodi javnim, a ne političkim tj. stranačkim interesima valadajuće koalicije. Nažalost, ono što je juče bio ponos Čačka, sada je postalo sramota.

Čačak je tako i dalje primer za celu Srbiju, samo ovoga puta po sramnom načinu na koji su dodeljena sredstva po konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa.

Prilikom izbora članova Komisije koji će ocenjivati projekte, zanemareni su predlozi respektibilnih medijskih i novinarskih udruženja i organizacija, pa je Gradsko veće u Komisiju imenovalo ljude bez ikakvog iskustva u pisanju i evaluaciji medijskih projekata.

Tako izabrana Komisija raspodelila je sredstva po političkoj liniji medijima koji su ili u vlasništvu članova SNS-a ili po svojoj uređivačkoj i programskoj politici bliski toj partiji, kao što su: TV Lav, GZS, B media, Klip centar, 4N studio, UMMR …

Dok je recimo, udruženju UMMR za potrebe realizacije organizacije tri debate o govoru mržnje i autocenzuri u medijima dodeljeno 150.000 dinara, nijedna čačanska radio stanica nije dobila ni 1 dinar za realizaciju nekog od predloženih projekata.

Očigledno je da članovi Komisije i Gradskog veća smatraju da je opravdanije da se parama građana Čačka finansira debata o autocenzuri u medijima u Srbiji nego produkcija radio emisija namenjenih čačanskoj deci (Radio Džoker) ili ekologiji u Čačku (Radio Dženarika).

Toliko o prepoznavanju i poznavanju lokalnih tema od interesa za javno informisanje na teritoriji Grada Čačka.  

Čačanski mediji po zamisli vladajućih naprednjaka

Ovakav diskriminatorski stav prema lokalnim radio stanicama nije pokazan ni u jednom drugom gradu ili opštini u Srbiji i najočiglednije ilustruje neznanje i nestručnost na jednoj strani kao i zlu nameru da se konkurs svede na podelu para po stranačkom članstvu i političkoj lojalnosti (čast izuzecima), a ne po kvalitetu podnetih projekata i javnom interesu.

Kako god bilo, trenutna lokalna vlast u Čačku  svima nam je jasno pokazala da put, od ponosa do sramote, može da bude vrlo kratak, samo blamiranje sa jednim konkursom.

Drugi ovogodišnji  konkurs za sufinansiranje javnog informisanja koji je raspisan po hitnom postupku kad mu vreme nije, poslužiće ili da se stanje potvrdi ili da se greške isprave i javnosti zamažu oči. 

__________________________________________________________