Dejan Petrović: San mi je da sviram sa Stingom

Dejan Petrović i Big Bend nastupiće na dočeku Nove godine na Gradskom trgu u Čačku 31. decembra. Pročitajte intervju koji je sa njim uradila naša Milica Vasović.

Dejan Petrović je ime koje je postalo najvažnije u svetu trubačke muzike, i njega poštuju i oni koji nikada nisu zaigrali uz zvuke ovog instrumenta. Njegove trubačke bravure nas jednostavno teraju da „lomimo kukove“, baš kao i čuvenog Džonija Depa i Maradonu. Osim ćirilice, u njegovom izvodjenju možete čuti i Rolingstonse, Dip Parpl, Stinga. Uspeo je skoro nemoguće, i zato se može reci da jedini koji uspešno spaja tradicionalni trubački melos sa džezom, fankijem i rokenrolom. Ovaj 29-godišnji Užičanin koji je osvojio sve što se osvojiti može na takmićenjima u Guči, danas je vodja Big benda i  uspešno puni stadione i dvorane u regionu sa svojim orkestrom. Sa naslednikom čuvene manufakture Petrović smo pričali o njegovim počecima i karijeri danas, i zato udahnite duboko i prepustite se Vrtlogu Dejanove muzike.

• Kako komentarisete to da vašu muziku vole i oni koji ne slušaju trubu i nikada nisu igrali uz taj instrument?

Meni je oduvek u životu bio cilj da privučem ljude koji ne slušaju ovu vrstu muzike. Moje najveće zadovoljstvo je bilo kada sam na koncertu u Sava centru video ljude koji ne slušaju ovu vrstu muzike, ali su čuli za mene i poštuju to što radim. Možda je i tajna u tome što mi ne sviramo klasičnu trubačku muziku, nego i obrade svetskih hitova i naše rok muzike.

• Postigli ste uspeh veoma rano, imate samo 29 godina. Da li to na neki način iznenadjuje ljude, s obzirom na ogroman uspeh postignut sa malo godina?

Život mi je bio takav da sam u 14 godini ostao bez oca, i već tada sam morao ranije da odrastem i počnem da radim. Sledeće godine će biti  20 godina od kada sam prvu svadbu zasvirao, to je dug radni staž, s obzirom na mojih 29 godina. Uporedo sam završavao školu i išao na probe, jer je truba bila moj dečacki san. Smatram da čovek kada nešto voli i u potpunosti se posveti tome, onda i uspeh sigurno dolazi.

• Da li su vam, kada ste počeli da se takmičite, govorili da  ćete uspeti, jer vam je otac Mića Petrović poznati trubač?

To je standardna srpska priča. Kada smo imali padove u životu, govorili su da ne mogu da uspem bez oca, a kada smo pobedjivali da je to njegovom zaslugom. Mog oca više nema, i mi kao narod brzo zaboravljamo ljude koji su nešto značili. Ja sam ponosan na to što sam njegov sin, jer me je on i naučio ovom poslu, ali mi smo smo samo svojim radom i zalaganjem postigli uspeh. Iza nas se nalaze bezbroj proba i neprospavanih noći, ali kad pogledam šta smo sve postigli ja sam najsrećniji čovek na svetu.

• Iste godine ste na takmičenju u Guči osvojili nagradu publike i nagradu žirija. Da li ste vi jedini koji ste osvojili te dve nagrade iste godine?

Osim mene nagradu publike i nagradu  žirija osvojio je i orkestar Dejana Lazarevića. Meni je uvek u Guči ciljna grupa bila publika, i uvek sam želeo da dobijem Zlatnu trubu, jer to dodeljuje publika koja sluša moju muziku i od koje ja živim. Kada smo birali pesme za takmičenja, uvek smo gledali da se to dopadne prvenstveno publici, pa tek onda žiriju. Ja muziku pravim i sviram za narod, a ne za muzičare.

• Koliko često vežbate?

Kad god imamo slobodan dan održavam probe sa bendom, jedino ne vežbamo kada imamo zakazan koncert ili nastup. Više vremena provodimo zajedno, nego sa svojim porodicama.

• Proglašen si za najboljeg trubača sveta. Šta si prvo pomislio u trenutku kada je voditelj izgovorio vaše ime?

Sećam se odlično tog trenutka, i prvo sam pomislio na mog oca. Kada sam bio mali, i kada sam ja njega posmatrao dok svira, uvek sam sanjao o tome da dobijem neku nagradu u Guči, i da me posle toga nose na ulicama. Sećam se da sam i u školi napisao sastav da bih kad porastem voleo da budem kao moj otac, da dobijam nagrade i da me vole kao njega, što se kroz nekoliko godina i ostvarilo.

• Kada je Sting čuo vasu obradu pesme  Englishmen in NewYork, šta je rekao?

Kada je on imao koncert u Beogradu, mi smo bili na putu i nažalost nismo mogli da budemo na koncertu. Ljudi koji su bili u organizaciji njegovog koncerta su mu pustili snimak na kom mi izvodimo njegovu pesmu, i on je bio oduševljen našom obradom. Meni je bilo baš drago da je taj snimak došao do njega, jer je Sting odličan muzičar i volim to što on radi.

• Ko je dao veći bakšiš Dep ili Maradona, i ko bolje oseća zvuk trube od njih dvojice?

To je bila revijalna svirka, i niko od njih nije dao bakšis. Sigurno je to da Maradona bolje oseća zvuk trube, jer i potiče iz tih krajeva gde ljudi vole ples i muziku. On je celu našu svirku propratio na nogama i igrao.

• Na albumu „Udahni duboko“saradjivali ste i sa Sergejom Trifunovićem, i on je pesmu Stani,stani Ibar vodo otpevao u drugačijem aranžmanu. Kako je bilo saradjivati sa njim?

Sergej je moj Užičanin i kad smo radili na tom albumu razmišljali smo ko bi sve mogao da gostuje, i odlučili smo se za njega. On je rekao da bi voleo da obradimo pesmu Stani, stani Ibar vodo, i mi smo za pola sata imali snimljenu pesmu. Odlično smo se zabavljali na tom snimanju, i nekako imam utisak da publika kroz slušanje te pesme, oseća njega kao glumca.

• Gde biste voleli da vas truba odvede u poslovnom smislu?

Voleo bih da mi se ostvari san da gostujem Stingu na albumu ili koncertu. Kad bih radio sa njim osećao bih se kao vlasnik sveta i bio bih baš srećan.

• Koji vam je najdraži koncert?

To je sigurno naš prvi solistički koncert u Sava centru. Sećam se početka tog koncerta, kada je orkestar svirao uvod, a ja sam stajao iza zavese, i u tom momentu su mi kroz glavu prošle slike proba, takmičenja, oca, nagrada. Nisam mogao da verujem da tog trenutka ja držim koncert i da su ti ljudi došli da bi mene čuli. Taj koncert nikada neću zaboraviti.

• Pesma koja ne može da zaobidje nijedno slavlje je i vaša „Vrtlog“. Zbog čega nosi baš taj naziv?

Mi smo tu kompoziciju svirali 4,5 godina i tek kada se našla na albumu postala je hit. Kada smo pravili tu pesmu osećali smo se kao u nekom vrtlogu, i stalno nas je negde nosila. Ljudi koji vole našu muziku su čak i pravili stvari koje ih podsećaju na tu pesmu. Tako je jedna moja prijateljica naslikala sliku koja je podseća na tu pesmu, i kod Kragujevca postoji kafana koja se tako zove, i ta pesma se našla medju čuvenim trubackim kompozicijama.

• Da li i vaša ćerka svira trubu?

Jovana je još mala, i ona je sada u tom periodu da voli da istražuje sve instrumente. Voleo bih da završi muzičku školu, pa ćemo videti da li će svirati trubu ili neki drugi instrument.

Milica Vasović