Priča o večitoj borbi dobra i zla

Knjiga  „Ljiljana, jabuko moja“, nedavno predstavljena na Sajmu knjiga, već nalazi put do srca ženske publike. Autorka, Nataša Bartula iz Montreala, čitaocima donosi doživljaje mlade Beograđanke koja životne prepreke i iskušenja u novoj sredini uspešno savladava, vođenja mudrošću svoje domovine iz koje je otišla, ali je nikada nije napustila.

* Kakva su Vam očekivanja u vezi sa ovim romanom?

– Osim bogatog iskustva i sadržaja koje pruža, nadam se da će čitaoci osetiti sa koliko ljubavi i pažnje su ’istkani’ svi likovi u knjizi, a na prvom mestu lik Ljiljane čija je prvenstvena uloga da u svetu opstane i da pobedi njegove tamne strane, zahvaljujući upravo mudrosti, duhovnom bogatstvu i kulturnom nasleđu svoga naroda – priča Nataša Bartula.

Književnica kaže da njeno pisanje predstavlja sva njena iskustva – bolna ili radosna, što se može videti u autobiografskom romanu „Izbegličke suze“.

– Neću da se poistovećujem sa Ljiljanom, dva autobiografska dela bi bilo previše i za mene i za čitalačku publiku. No, neću da negiram da postoje slične pa i identične situacije u kojima sam se nalazila i iz kojih sam crpila inspiraciju, ali sam ipak vešto izbegla saživljavanje da bih stvorila delo koje neće ličiti na mene, već na mnoge druge koji će se po nekom detalju pronaći ili prepoznati u ovoj tematici. Na samom početku imigrantskog života radost zbog dolaska pretvara se u šok i razočaranje, ali se još ne javlja nostalgija, samo jaka patnja koju ublažava prisutna želja da se što pre snađe i ne poklekne, jer niko ne želi da bude gubitnik već na samom početku. Nostalgija dolazi tek nešto kasnije, kada čovek počne da sanja na tuđem jeziku, a peva na svom maternjem. I kada pusti nove korene svestan da više nema povratka, bar ne zadugo… 

Na pitanje šta je pored pisanja njena velika ljubav?, rado odgovara, ali manje rečima, a više pesmom. Pesma je njeno treće ja, prva su dva jaka stvaralačka nagona koja nosi u sebi: majka i pisac.

– Moj talenat je, pored božijeg dara, i deo mog genetskog nasleđa – od oca sam nasldila talenat za pesmu. No, instiktivno sam se okrenula majčinim stazama strasti i jubavi prema književnosti, ali sam sačuvala i ovaj deo umetničkog nasleđa i ljubavi prema ocu koju koji izražavam kroz pesmu i koja me svaki put podseti da sam imala sreću da mi kosmos dodeli dva izuzetna bića za roditelje, otkriva književnica.

Razgovor vodio: Ljuba Đorđević

________________________________________________