Prethodni članak
Novine u gimnazijama od sledeće godine
GIMNAZIJALCI će, prema novim planovima i programima, na časovima moći da uče o geopolitici, dizajnu, biznisu, medicinskim naukama, savremenim tehnologijama, metodama naučnog rada… Ovo je samo deo novih izbornih predmeta i programa koji će biti uvedeni u reformisane gimnazije. Novine će od septembra biti uvedene za učenike prvog razreda, a naredne tri godine nove sadržaje dobijaće drugi, treći i na kraju i četvrti razred.
Radna grupa za izradu smernica razvoja opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja usvojila je planove nastave i učenja za opšti, društveno-jezički i prirodno-matematički tip gimnazija. Nedeljni broj časova za đake biće povećan, a učenici će osim teorijskih imati i praktične časove.
– Nedeljni broj časova, zbog uvođenja novih izbornih programa, biće blago povećan, ali naši učenici i dalje će biti manje opterećeni od vršnjaka u većini evropskih država – kaže Biljana Stojanović iz Ministarstva prosvete. – Novi izborni programi su interdisciplinarnog karaktera, pa će nastavnici postojećih predmeta proći obuke kako bi mogli da predaju i te programe.
Kako je ranije najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, programe poput ekonomije i biznisa moći će da predaju nastavnici iz srednjih ekonomskih škola, koji su izgubili deo fonda časova.
Učenici će na početku prvog razreda birati izborne programe, a u ponudi će imati predmete: Jezik, mediji i kultura; Pojedinac, grupa i društvo; Zdravlje i sport; Obrazovanje za održivi razvoj; Primenjene nauke i Umetnost i dizajn.
Škola je dužna da učenicima prvog razreda ponudi, pored obaveznih izbornih programa, najmanje četiri izborna programa, a oni moraju da izaberu dva. U drugom razredu učenicima se omogućava da promene izabrani program. Kada na početku trećeg razreda izaberu izborne programe, neće moći da ih promene do kraja školovanja. U trećem razredu škola nudi učenicima pet izbornih programa: Obrazovanje za održivi razvoj; Umetnost i dizajn; Primenjene nauke 1 (za usmerenje ka medicinskim naukama); Primenjene nauke 2 (za usmerenje ka tehničkim naukama); Osnovi geopolitike; Ekonomija i biznis; Religije i civilizacija; Metodologija naučnog istraživanja i Savremene tehnologije. Od toga se odlučuju za dva.
Neke programe moći će da uče sve četiri godine. Svi obavezni predmeti ostaju, a učenici će i dalje pohađati Versku nastavu ili Građansko vaspitanje sva četiri razreda.
U Ministarstvu kažu da su reforme rađene prema Strategiji obrazovanja, koja predviđa i veći broj učenika u gimnazijama.
– Novi programi zasnovani su na ishodima učenja i usmereni su na razvoj kompetencija učenika. Osim teorijskih znanja, oni će na časovima vežbi usavršavati i veštine – kaže naša sagovornica.
NEKOLIKO KORAKA DO REFORME
SLEDEĆI korak treba da načini Zavod za unapređivanje kvaliteta obrazovanja, čiji posao je izrada nastavnih planova i programa za sve nove programe i za sva tri tipa gimnazije: prirodno-matematički, društveno-jezički i opšti. O planovima i programima izjašnjavaće se i Nacionalni prosvetni savet, ali njihovo mišljenje više nije obavezujuće. Ministar daje poslednju reč.
Novosti
Dobro, i ko će da predaje metodologiju naučnog istraživanja, neki konobar ili limar iz gradske uprave, koji je nekako negde kupio diplomu?
Kako koji ministar dolazi, bavimo se reformama u tumbamo srednje obrazovanje tako da oni koji sada završavaju osnovnu školu ne znaju šta ih čeka sledeće godine. Pa kad dođe novi ministar za nekoliko godina, opet ispočetka.
Može li jedna garnitura jednom da napravi neki plan koji će u osnovi biti validan za sledećih 20 ili 50 godina?
Ako oni nisu sposobni, ima u ovoj zemlji ljudi koji za to jesu sposobni, smao neka se oni sklone iz Ministarstva prosvete (i čega već još, pošto svaki ministar dodaje neke svoje sufikse).
Kako u čačanskoj gimnaziji da predaje prof iz neke druge škole? Kako?
Kako u čačanskoj gimnaziji učiti jezik za koji si se izjasnio?
Samo dodajte izborne predmete,da vam profesori ne ostanu bez posla,a deca neka po ceo dan budu u skoli.Tako rade i u osnovnoj skoli,te Veonauka,Cuvari prirode,Tradicija,Gradjansko.Gimnazijalac provede u skoli najmanje 6 sati,nekima treba sat-dva za dolazak i odlazak,potrebno je 4-5 sati ucenja kod kuce ako je ozbiljan djak,a oni to jesu,pa samo su im jos pritrebali i ovi IZMISLJENI PREDMETI,da bi neko imao sta da radi i prima platu.
Ministre,zaboravio si jos jedan predmet – KAKO POSTATI SNS BOT.Ostavite gimnazije da budu gimnazije.
Bravo ministre,spremni za Bolonju.Dokrajci i gimnazije,sta ce nam.Uvedi i neki realiti predmet u skole.
Ja sam na prvoj godini elektronike imao filozofiju.Pipnuo nisam knjigu jer je ona iz Gimnazije.Pitam se samo KO I ZASTO PLACA PROFESORA FILOZOFIJE NA TEHNICKOM FAKULTETU.Ovo sam napisao,samo da bi pokazao besmislenost pojedinih predmeta u nekim skolama i fakultetima,a sada se spremaju da uvedu jos besmislenije.Ostavite nam gimnazije,jedine bastione znanja i obrazovanja!
Ne postoji fakultet za gimnazijske profesore,već su oni završili potpuno iste fakultete kao i profesori ostalih škola, te su i profesori svih ostalih škola podjednako stručni da rade u gimnazijama. Što se tiče filozofije, to je najstarija i prva nauka koja je nastala.Uči kako se razmišlja i poima svet i stvarnost ,ne samo kako radi mašina i čemu služi ekser.Naravno, to nipodaštavaju i ne vrednuju oni koji i ne shvataju značaj takvog razvijanja ljudske svesti.Oni koji se bave tehničkim naukama misle da potiče sve od njih i da Zemlja i čovečanstvo postoji zahvaljujući tehnici. Međutim, koliko su oni uspešni govori stepen razvoja na kojem je Srbija. Čovečanstvo je zahvaljujući tehničkim otkrićima napredovalo, ali samo u tom, tehnološkom smislu, kada se proučava misao, racio, duh i duhovnost,umetnost, čovečanstvo je odavno u svom sunovratu i bilo je na daleko većem stepenu razvitka pre 2000 godina nego sada. Naravno, značaj ovih sfera ljudskog bitisanja ne vrednuju oni koji ne mogu ni da proniknu u te sfere.
Znam da ne postoji. Ironičan sam jer profesori iz Gimnazije insistiraju (čast izuzecima) da ih oslovljavaju sa „profesore“ iako su i učitelj i nastavnik u OŠ završili fakultete kao i oni. Ne daj bože da im se dete obrati sa „nastavniče“. To im je,valjda, ispod časti. Kao što bi bio i dolazak prof iz neke druge škole. Pozdrav