Prethodni članak
Pa ti sad vidi
Piše: Aleksandar Arsenijević
Ako vas je zadesilo da živite u Srbistanu, zemlji natprirodno inteligentnog i pravdoljubivog naroda, onda ćete se složiti da je na ovim nesretnim prostorima mnogo lakše prehraniti se i preživeti nego ostati normalan. U situaciji kada vam na inteligenciju, bukvalno iz sata u sat, atakuju sa svih strana, očuvanje zdravog razuma predstavlja istinsko herojstvo.
Kako bi to rekla naša saradnica Isidora Đolović – kako biti heroj u ova šugava vremena.
Kada se svako bogovetno jutro budite sa dilemom da li ovu nesretnu zemlju i ovaj nesretni grad vode natprosečno inteligentni i obrazovani ljudi koji se samo ludo zezaju ili su nesretni Srbistanci svoju i sudbinu svoje dece poverili diletantima i analfabetama koji sve ovo što nam rade shvataju krajnje ozbiljno, to onda zaista zahteva izuzetnu mentalnu snagu i živce kao konopce.
Ali, šta da se radi. Bije li nas ko žitkim prutem po ušima da racionalno razmišljanje i logičko rasuđivanje poistovećujemo sa ličnom higijenom? Za to nam nisu krivi ni gospodar Vučić ni njegovi, s koca i konopca skupljeni, naprednjaci. To je jednostavno teret koji smo sami sebi natovarili na glavu.
Zbog toga nemojte da se ljutite na čačkonačelnika Todorovića što će vas za Dan grada umesto sa nekoliko stotina novih radnih mesta počastiti sa novim trotoarom ispred Gradske uprave ili rogobatnom betonskom saksijom na ulazu na parking kod Doma kulture. Šminkanje mrtvaca u našoj kapitalnoj kasabi oduvek je bio omiljeni sport lokalnih vlastodržaca. Nemojte da vas jedi to što se čačkonačelnikova zamenica, pripravnica Milica, razmeće brojem novootvorenih firmi koje je u Čačak i okolinu doneo auto put. Shvatite jednom za svagda da, poput svih prethodnih, i ova vlast od vas očekuje da ne verujete sopstvenim očima i džepovima. Stoga, nemojte da dozvolite da vas iznervira ni srceparajuće priopćenje poslanika Par(m)ezanovića i njegovog ekspertskog tima nazvanog SNS povereništvo povodom “medijske blokade” predobrih i prepoštenih čačanskih naprednjaka.
Na kraju krajeva, ukoliko ste rešili da koliko toliko sačuvate barem trun zdravog razuma, ni slučajno nemojte sebi da dozvolite da vam krv jurne u glavu kada doskorašnji čačanski obor knez Ilić magistar Velimir počne da kritikuje, morališe i deli lekcije, kao da tokom prethodne dve decenije on i njegovi novosrbijanski stručnjaci nisu ni luk jeli, ni luk mirisali.
Ako vam sve to uspe ne samo da ćete sačuvati mentalno zdravlje već postoji mogućnost i da vas neko jednog dana predloži za orden narodnog heroja.
Bez obzira što neki herojstvo i ludilo svrstavaju u isti koš!!!
________________________________________________________
Hehe, ne rekoh to ja, nego „Bijelo dugme“ u istoimenoj pesmi, ali, hvala na spominjanju.:)
Šta da prokomentarišem, uvek je isto – svuda pametniji popuštaju i povlače se, jer agresivci i primitivci vode glavnu reč. Odavno sam posustala i okrenula se svom svetu, što preporučujem svima. Ne vredi sde zamlaćivati i „!mudrovatI“, uvek će anonimusi da vas kritikuju kako „pametujete i filozofirate“.
Čitajmo pametne stvari, družimo se sa bližnjima – a ne telefonima i kompjuterima, negujmo vrline u sebi umesto da gledamo „preko tuđeg plota“, ignorišimo trovače sa javne estradno-političke scene….više od toga ne možemo. A ipak je lekovito.
Preživljavamo u svakom slučaju, kraj s krajem spaja svako ko nije beskičmenjak i pokvarenjak „osposobljen“ za život u ovoj krokodilskoj bari…ali, makar se da preživeti, sačuvati duševni mir, kada gledamo da sebe držimo na nivou LJUDSKOSTI…druge ionako ne možemo promeniti.
Bravo Arso, svaka cast NAZALOST SVE JE TACNO!
Arso ,molim te napisi jednom jedan literarni rad u pozitvnom tekstu bilo sta da je u pitanju.Nemoj da mi kazes da nema nista lepo u nasem gradu.
https://youtu.be/Lra8tbk6MNQ
Nažalost, lepe stvari, bilo u našem gradu, bilo negde drugde, iako možda mnogi žele da o njima čitaju, gotovo niko ne komentariše. Najviše pregleda imaju loše vesti, hronika i „pljuvaonice“. Kao da se svesno, namerno, potiskuje svaki tračak svetla, nade, pozitive – a kojima ipak život obiluje, uprkos svemu.
Tužno, ali istinito.:(
Zato čovek mora da otvori oči. Mediji ga samo zaslepljuju. I zaglupljuju!
Baviti se „lepim stvarima“ u situaciji kada je sve dovedeno do besmisla i sve devalvirano je bežanje od stvarnosti i svesno zatvaranje očiju pred nečim što nas iz dana u dan gura s sve dublji ponor. Lepa stvar su uspesi naše talentovane dece koja sutra kada završe školovanje gledaju da odu što dalje odavde jer za njih u njihovom gradu nema mesta budući da su ih zauzel polupismeni partijski kadrovi koji uz sve to insistiraju da se piše o „lepim stvarima“. Manite me se lepih stvari u društvu u kome je sve urušeno i obsmišljeno. Onaj ko voli ovu zemlju i ovaj grad zbog toga nema prava da zatvara oči pred pojavama koje su nas dovele tu gde jesmo.
Slažem se. Stavljanje slušalica u uši u gradskom prevozu, selidba na društvene mreže, apolitičnost i stav „ne mogu ja tu ništa da promenim, pa trpim“ svejedno neće promeniti činjenice. Stvarnost čeka odmah iza ugla, čim izađemo iz virtuelnih svetova i samozavaravanja. Neki mogu sebi da priušte da izbegnu stvarnost, ali za ostale postoje samo dve mogućnosti: prikloniti joj se (saviti kičmu) ili se boriti. Ličnim primerom, naravno.
Jedan lek: kupite auto od 200 evra,naravno da moze da ide.svako jutro ako uspete da ga pokrenete bicete jako srecni, jer vam se desilo nesto lepo, dan vam je dobro poceo. Uzivajte u malim i jeftinim stvarima.
Има хлеба сигара пивкана бенцина татине пенције и маминог фрижиледа.Данак у крви непрекидно одлази ван граница.Пробудио се Рудник.
“ …s koca i konopca skupljeni, naprednjaci,…“ – ili DzIBERSKA PESADIJA AleVu-a