Projektno sufinansiranje medija – udruženi kriminalni poduhvat

– Законска одредба о суфинансирању остваривања јавног интереса у медијима претворила се у удружени криминални подухват власти и с њима повезаних медија, удружења и појединаца, оцењено је  на конференцији „Локални медији после власничке трансформације и јавни интерес“ на Факултету политичких наука (ФПН).

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Миша Тадић је рекао да је медијским законима држава уклоњена из медија, али је оценио да је сада очигледно да је утицај државе у медијима све снажнији и присутнији.

– Што се више трудимо да уведемо неки ред, изгледа да је хаос све већи. У Србији је експанзија регистровања нових медија, али је, парадоксално, медијски плурализам све мањи – рекао је Тадић.

Према његовим речима, пројектно суфинансирање је у теорији био најбољи начин да се оствари јавни интерес у сфери информисања, али је читав тај процес обесмишљен.

– Изгубили смо државне медије али смо практично добили партијске медије. Неколико породица у Србији су постали власници свих значајнијих локалних медија – казао је Тадић.

Генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС) Светозар Раковић рекао је да је посебан проблем у томе што је тешко докучити „сиве канале“ у финансирању медија у Србији.

– Такође, посебно је драматично како се на криминални начин новац пореских обвезника додељује новокомпонованим назови медијима – рекао је Раковић.

Оценио је да је један од главних проблема у недоречености Закона о јавном информисању и медијима, јер њиме нису прописане конкретне казне за органе власти који крше прописе у расподели буџетског новца на конкурсима за јавно информисање.

Према његовим речима, медији могу да покрену управни спор, који траје најмање годину дана, али су средства одавно подељена и потрошена, па се тиме ништа не враћа на почетак.

Програмски уредник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Динко Грухоњић оценио је да је „коначну смртну пресуду“ принципу суфинансирања потписао у јуну и јулу 2016. тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац.

Према његовим речима, Тасовац је тада „из политикантских разлога“ поништио одлуку стручне комисије која је одлучивала о медијским пројектима при том министарству.

– То је био и дефинитивни сигнал локалним самоуправама да буџетским новцем када су медији у питању могу располагати на начин на који год пожеле – рекао је Грухоњић.

Представница Локал преса Зорица Вишњић оценила је да је прва приватизација медија била „шпекулантска„, а да је друга приватизација била преузимање медија зарад утицаја над њима.

– Пошто нико није одговарао за први круг приватизације, тако ништа неће бити учињено ни сада да се процесуира неко ко се поиграо друштвеним парама. Купци медија су унапред знали да ће, било коју цифру да излицитирају, паре добити из локалних буџета, да би отплатили те своје медије – навела је  Вишњићева. Додала је да су „од нових власника из редакција побегли најбољи новинари„.

Професор на ФПН-у Раде Вељановски рекао је да се закони у Србији најчешће крше тако што се не остварују. 

Представник Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић је рекао да генерално закони нису лоши, али је проблем у томе што се власт организовала и смислила како да се организује и како да се провуче кроз те рупе.

Одржавање конференције подржало је Министарство културе и информисања.

Извор: Бета

_______________________________________________________