Tehnička škola: Studijsko putovanje u Milano

Učenici II, III i IV razreda arhitektonskog smera Tehničke škole iz Čačka bili su na studijskom putovanju u Italiji. Evo njihovih utisaka: 

Kad šetate  veličanstvenim italijanskim gradovima  nameće se pitanje da li u njima ima više onih koji tu žive ili onih koji su došli da se dive onom što oni jesu.  Kako što bolje da upoznamo duh  Italije, njene lepote i vrednosti, različitosti, burnu istoriju i šarenoliku svakodnevicu… I da li su Vićenca, Padova, Trst i Milano zaista toliko čudesno lepa mesta   koja su nas  očarala da neprestano razmišljamo o njima? Učeći o  italijanskoj arhitekturi,  poželeli smo da spakujemo svoje snove u kofere i da se uverimo zbog čega je ova zemlja tako posebna i šta to navodi  turiste iz celog sveta da joj se stalno vraćaju…

Učenici II, III i IV razreda arhitektonskog smera Tehničke škole iz Čačka, zajedno sa svojim profesorima , krenuli su u potragu za odgovorom, a odgovor  nam je bio jasan čim smo kročili na italijansko tlo… Nakon putovanja kroz Hrvatsku i Sloveniju, u  jutarnjim satima pred nama se ukazao  suncem okupan Tršćanski zaliv. U gradu smo  primetili veliki broj trgova,  crkava, palata, spomenika, a jedna od poznatijih građevina  je pravoslavna crkva svetog Spiridona, raskošna građevina koja se nalazi u istoimenoj ulici  Via San Spiridone, na  čuvenom trgu Ponto Roso. 

Putovanje je  mnogo više od razgledanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja…

Prošetali smo i do najvećeg trga u Trstu Piazza dell­̕Unita d̕Italia ( Trg ujedinjenja Italije), na obali Tršćanske luke. Ovaj  grad sačuvao je staro gradsko jezgro iz 18. i 19. veka, različito od drugih italijanskih gradova, jer je uticaj habzburške arhitekture  bio veliki.  Ono što je nama bilo najinteresantnije jeste činjenica da su neke od najlepših palata u Trstu nekada pripadale srpskim porodicama – Vučetići, Gopčevići, Škuljevići, Kurtovići, Popovići…

Pažnju nam je privukla palata Gopčevića (1850), jedna od najlepših na istočnoj obali Jadrana. Na bogato dekorisanoj glavnoj fasadi su predstavljeni car Lazar, carica Milica, Kosovka devojka i Miloš Obilić. U mnoštvu malih ulica, nakon razgledanja  znamenitosti ovog grada,  neki su pronašli  mesto za predah uz italijanski espresso, a drugi su se uputili do doka na “rivi”, odakle se pružao divan pogled na pučinu.  Činilo nam se da je vreme proletelo uživajući u čarima ovog jadranskog gradića, ali vreme je bilo da krenemo dalje. Znali smo da je u našoj blizini  Padova i da čeka na nas…

Padova je jedan od najstarijih gradova u Italiji smešten između Verone i Venecije. Poznata je po velikom broju arhitektonskih dela od kojih je najveće predivna bazilika Svetog Antonija. U ovom gradu svoj pečat ostavili su mnogi umetnici među kojima je najpoznatiji  Donatelo, veliki umetnik rane renesanse.  Njegovo čuveno delo videli smo upravo  u ovom gradu , a to je konjanička statua Gatamelate, velikog zapovednika mletačke vojske, izvedena u  bronzi  u XV veku. Ovaj spomenik    ostavio je snažan utisak na nas. Pored toga obišli smo i trg Prato della Valle, površine 90.000m2 u čijem je središtu vrt sa  skulpturama slavnih građana Padove…

Nastavili smo putovanje ka našem glavnom odredištu – Milanu. Ovaj čarobni grad koji  ima oko million i po stanovnika, istovremeno je i moderan ali i istrorijski, prepun parkova, zelenila i građevina od kojih zastaje dah. Iako umorni od dalekog puta, svi zajedno odlučili smo da ne izubimo ni jedan čas, već da pođemo u večernji obilazak grada.

Nakon kraćeg predaha u hotelu,  naš istaživački duh nije mirovao i krenuli smo u centar Milana. Prvo što nam se ukazalo pred očima, nakon izlaska iz metroa, jeste veličanstvena milanska katedrala  Duomo o kojoj smo toliko slušali. Opčinjeni lepotom katedrale činilo nam se da je sve oko nas zastalo na tren. Kako je moguće da ljudska ruka stvori ovako nešto?  Ova katedrala, jedan  od najdragocenijih bisera svetske kulturne baštine,  građena je od  14. do 19. veka i jedna je od najvećih crkava na svetu.  Izgrađena je u gotskom stilu, dugačka  157 metara, a vrh najvećeg tornja katedrale “para oblake” na visini od 108 metara.  

Tokom narednih dana upoznali smo Milansku katedralu još detaljnije, popevši se na njen krov odakle se pružao čaroban pogled na grad. Posetili  smo i Muzej milanske katedrale koji se nalazi u neposrednoj blizini. Nakon obilaska glavne atrakcije u gradu, nastavili smo do Milanske skale (La Scale), hodajući kroz čuvenu Galeriju Vittorio Emanuele. Obišli smo i veličanstveni zamak Sforca iz 12. veka, a neizostavna je bila i šetnja milanskim ulicama koje  na najbolji način oslikavaju duh ove metropole. Ipak, na kraju smo morali da ostavimo  Milano sa nadom da ćemo se opet vratiti.

Vreme je bilo da krenemo put našeg sledećeg odredišta – Vićence. Vićenca se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine zbog  niza građevina koje je arhitekta Paladio ostavio kao što su: Teatro Olimpiko, vila Rotonda  i bazilika Paladijana. Svaki objekat na svoj način oslikava umeće čuvenog arhitekte. Teatro Olimpiko je jedan od najstarijih zatvorenih teatara na svetu, remek-delo  pomenutog arhitekte. Vila Rotonda,  sagrađena 1550. u  predgrađu Vićence, sa svoja četiri ista, zagonetna ulaza predstavlja  sklad, harmoniju i savršenstvo. Sve Paladiove vile rasute po Venetu dokaz su da je svrha  umetnosti  u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti,  u spajanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“…

Doživeti Italiju i videti je očima arhitekte, to je bio san svakoga od nas. Puni utisaka, napustili smo čudesnu  zemlju sa nadom da ćemo se ponovo vratiti i uživati u njenim lepotama…

______________________________________________________