Obeležena decenija 98. vazduhoplovne brigade u Lađevcima
Na aerodromu „Lađevci” kod Kraljeva danas je svečano obeleženo deset godina od formiranja 98. vazduhoplovne brigade. Danu jedinice prisustvovali su ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković sa članovima kolegijuma, nekadašnji komandanti brigade i jedinica koje su danas u njenom sastavu, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici lokalne samouprave, Srpske pravoslavne crkve, MUP-a i mnogobrojni gosti i prijatelji jedinice.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je danas u Lađevcima, povodom najave nabavke vazduhoplovnog naoružanja iz Belorusije, da svaka armija nastoji da unapredi svoje naoružanje, ali da se o tome ne priča preko medija.
„Svaka armija nastoji da unapredi kvalitet svog naoružanja, da bude jača, kvalitetnija i razvijenija. Ali, isto tako, nijedna armija o tome ne priča preko medija, tako da ni ja danas neću govoriti o tome. Kada, i ako se bude donela odluka da se nabave tačno odredjeni tipovi naoružanja, bićete obavešteni“, kazao je Vulin novinarima na aerodromu Ladjevci kod Kraljeva.
Vulin je naveo da će pre nego što se takva odluka eventualno donese, biti konsultovani predstavnici struke, kao i da je u toku remont vojnih aviona dobijenih iz Rusije.
Mediji u Srbiji javili su ranije da Srbija planira da sklopi sporazum sa Belorusijom o nabavci polovnih aviona Mig-29 i raketnih sistema S-300 starije generacije, kao i da će ti borbeni sistemi biti remontovani i modernizovani.
Ministar odbrane je danas uručio Orden zasluga za bezbednost i odbranu zemlje trećeg stepena 98. vazduhoplovnoj brigadi Vojske Srbije, na svečanosti koja je na aerodromu Ladjevci kod Kraljeva održana povodom desetogodišnjice formiranja te avijacijske jedinice.
Vulin je kazao da je to jedno od najvećih i najvažnijih priznanja dodeljenih toj jedinici u njenoj bogatoj istoriji.
„Srpska vojska je pronosila slavu svog oružja i svog imena, a suštinu naroda zbog koga postoji mogla je sabrati u jednoj jedinoj reči – sloboda. Sloboda iznad svega, sloboda kao razlog postojanja“, rekao je Vulin na svečanosti.
Na pitanje kakva je budućnost aerodroma u Ladjevcima, povodom najava da bi trebalo da postane vojno-civilni, Vulin je odgovorio da na tom pitanju i dalje radi radna grupa sastavljena od članova Ministarstva odbrane i Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu.
„Mi radimo na tome da vidimo u kojoj meri možemo da ovom aerodromu udahnemo život, naravno vodeći računa o tome da je ovo na prvom mestu vojni aerodrom i, kao takav, mora da zadovolji sve potrebe za odbranu zemlje. Sve preko toga može da se uradi. Razgovaramo i nadam se da ćemo naći obostrano prihvatljivo rešenje i pomoći Kraljevu“, izjavio je Vulin.
On je dodao da je država uvek spremna za ulaganje novca u infrastrukturne projekte, posebno iz oblasti saobraćaja, ali vodeći računa da je interes odbrane zemlje uvek važan.
Ljudi moji, koja je frka bila da se svo ovo naoružanje izglanca i poređa da Vulim može to da vidi, a nikad služio vojsku nije. Naša vojska nikada nije ponižena kao danas.
Kupujemo S-300 prve generacije, koji možda jeste bolji od Neve (S-125) koju sada imamo, ali ni jedno ni drugo ne vrede ničemu danas, jer oni koji bi nas eventualno napali avionima imaju toliki broj aviona i takvu tehniku da nam ne bi ni najnoviji S-300 ili S-400 pomogao, jer šta vredi kad imate 300 letilica protiv sebe, koje mogu da dejstvuju sa preko 100km, imate Avakse koji lete iznad susednih država tako da ne smete da ih gađate… A čim uključite radar, eto vam 100 raketa pa vidite kako ćete da ih uništite i čime (jer kad se silosi kod S-300 isprazne ispaljivanjem raketa, potrebno je određeno vreme za zamenu praznih silosa (punjenje silosa se vrši u tehnički opremljenim centrima za to) onima koji su napunjeni raketama, mislim da je potrebno nekoliko minuta kod poslednje generacije, kod ovih starijih i više, ali je to nedovoljno brzo ako na vas protivnik lansira npr. 100 raketa.
Zato uz S-300 i S-400 uvek idu propratni sistemi za zaštitu, Antej, Buk i sl.
Milošević je mogao umesto 12 Migova da osamdeset-i-neke (1987. ili 1989.?) da kupi sistem S-300, mislim da je za taj novac (600 i nešto miliona dolara) moglo da se kupi 6 diviziona sa po 8 lansirnih silosa, što znači mogućnost gađanja 48 ciljeva.
Ali, u vojsci svi koji se razumeju u PVO kažu da nam ni to ne bi pomoglo 1999., jer jednostavno imamo ograničene resurse. Protiv gotovo 1000 angažovanih aviona jedino bi mogli da se bore Rusija i Kina, ostali mogu samo da pokušaju kao što smo mi pokušali.