Kako je biti glumac amater u Srbiji iz ugla jednog Čačanina

Milan Vukajlović (24) je amaterski glumac iz Čačka. Glumom je počeo da se bavi na fakultetu i sa svojom grupom „Artisti, artisti“ redovno nastupa u pozorištima po glavnom gradu. Talentovani momak zrači harizmom i odmah u startu priče za NOIZZ shvatili smo da ima tu žicu koju imaju samo posebni, oni sa dasaka koje život znače.

Za početak se osvrnuo na dane kada je gluma bila samo još jedan klinački san.

– Povremena želja se javljala u srednjoj ali nisam imao nikoga ko bi me usmerio, niti je bilo koga od mog društa to zanimalo. Kao klinac uvek se hrabriš kako ćeš raditi nešto perspektivno. Međutim, kada sam upisao FON – tu je počelo da se kristališe samo od sebe. Jedan od likova sa faksa je pokrenuo dramsku sekciju i tu je počela priča. Ona je na dve godine prekinuta a zatim nastavljena u 3. godini studiranja. U novoj staroj priči isplivali su glumci koji danas čine Artiste. Ostalo je istorija – kaže Milan za NOIZZ.

Milan kao Miša u predstavi Zajednički stan Foto: Artisti – zvanična stranica / Facebook

Milan je pokušao da nam objasni razliku između profesionalnog i glumca amatera.

– Nezahvalno je porediti jer glumimo na različite načine. Profesionalni glumac dobije nekad ulogu koja mu se možda i ne sviđa. Mi intenzivno posvećujemo vreme kako bismo svakome pogodili ulogu. Odlučili smo se za komedije koje, iako mnogima izgledaju kao mačiji kašalj, nose dozu odgovornosti. Nije lako i što je još bolnije (kada se desi), nije sve smešno ljudima. Sto puta mi se u milisekundi desilo da očekujem aplauz a vidim kamene face. Kažeš sebi, „okej, nema veze“ ali nisi opušteniji, jer pomisliš da je preteško nasmejati nekoga. Možda mi to radimo sa više srca, jer znamo svi u kakvom je stanju kultura u Srbiji. Zategnuto je ali, kao što vidiš, izdržavamo nekako. I mi i oni.

Uvek nas je zanimalo da li amaterski glumac ima želju da postane pro?

– Imam drugara iz struke koji su pokušavali da se domognu te privilegije na FDU. Duge 4 godine rada – naravno ako voliš, to ti ne bi bio problem. Ali ja sam dospeo do onoga što sam želeo, da stanem na pozornicu koja me ispunjava. Da se ne lažemo, voleo bih da zaigram npr. u nekom filmu ili seriji. Ne samo ja već cela moja ekipa jer su sjajni ljudi i glumci. Ne bismo ni bili tu gde smo sada da nije tako. Moje shvatanje glume je urođena stvar, sa tim se rodiš i to je to. S tim što kad odeš na FDU ljudi te usmeravaju, govore kako i šta treba da radiš, uče te da svaki pokret ima neko značenje. Mi amateri dosta radimo na dikciji i razgovetnosti. Da skratim: Želju da budem profesionalac u Srbiji – nemam. Samo zbog toga što kad završiš glumu to te nažalost ograničava. U drugim profesijama je drugačije, završiš FON pa uvek imaš soluciju da radiš nešto sa strane. Gluma mi je hrana za dušu.

Artisti u predstavi Boing, Boing Foto: Artisti – zvanična stranica / Facebook

Lažeš li devojke da si glumac?

– Pa, pomenem. Nije da sad priđem sa forom „ćao ja sam glumac“ ali jednom mi je prišla devojka sa tim pitanjem. I ja kao iz topa „da“. Kasnije kroz priču se to sve objasnilo. Znaš i sam da takve stvari idu spontano, pa se kroz priču dođe i do hobija sa onim klišeima „šta radiš, čime se baviš, možemo li da se vidimo sutra?“, a ti odgovoriš „jao ne mogu imam probu za prestavu“ hahahahah, šalim se naravno. Ne želim preterano da smaram ljude s tim, provalim koga zanima i pričam uglavnom ako dođemo do te teme. Ali da li počinjem konverzaciju sa tom žvakom – nikada.

Verujem da ovo pitanje čuješ više nego „hoće li biti izbora“ ali, može li da se živi od amaterske glume?

Artisti Foto: Artisti – zvanična stranica / Facebook

– Ufff. Teško. Preduslov za tako nešto je mnogo veći broj predstava ali i mogućnosti. Uzeću primer pozorišta „Vuk“, ti do njih ne možeš da dođeš. Oni rade za ljude sa FDU-a, svako polaže ispit tamo. Zakazani su mesecima unapred. Za sada imamo super odnos sa KC „Čukarica“, uvedeni smo u registar, mi smo organizacija koji postoji – pozorišna trupa „Artisti, artisti“. U Čukarici nas već znaju i nije da imam potrebu da se hvalim ali uvek smo punili salu od 160 ljudi. Ja bih voleo da mogu da ti odgovorim potvrdno na ovo pitanje ali mnogo je faktora u igri da bi amater mogao da živi od glume. Sećam se jedne predtsave u „Akademiji 28“, tada smo imali 320 gostiju u sali koja prima 350, prosto da ne poveruješ svojim očima. Pošto je ovo godina kulture, KC „Čukarica“ je stavio cenu svih karata na simboličnih 150 dinara. Naše ulaznice su 300, što nje mnogo za 2 sata… Kvalitetnog programa hahahahaha. Opet kažem, i zbog male cene karte niko nije bio u fazonu „ne radimo više“ već sve pare idu u naš fond koji nam služi za kupovinu kostima, opremanje scene… Da je drugo vreme, mesto odgovorio bih ti drugačije verovatno. Da su mi pare cilj ne bih ovo radio, niti bilo ko od nas.

Milan je na trenutak ostao bez testa pokušavajući da objasni koliko mu je bitna ekipa sa kojom radi.

Milan kao Bernard u predstavi Boing, boing Foto: Artisti – zvanična stranica / Facebook

– Ostao sam bez reči upravo jer ne znam šta da kažem za njih. U grupi ima mnogo ljudi i naravno da si sa nekim bliži a sa nekim ne, međutim „kad god se sretnemo uvek se zalije“. Mnogo puta sam pomislio da ne bih mogao da iznesem neku ulogu ali njihova podrška je neprocenjiva. Jako je bitno s kim radiš, jer ta cela ekipa ne samo što me razume, već mi je kao druga porodica. Kada vidiš da iz opuštenosti i dobre atmosfere nastane ozbiljna stvar, šta mogu više da tražim osim da budem srećan? Neću da budem lažno skroman, ali mi smo iz jednog podruma na Đermu ne znajući da ćemo ikada da glumimo, stali pred publiku u mnogim pozorištima. Mnogo mi je drago što sam upoznao sve te ljude – zaključio je talentovani glumac.

Milana i drugare Artiste možete gledati u KC „Čukarica“. Ili jednostavno posetite njihovu Facebook stranicu „Artisti“ i budite gost na njihovim predstavama. Garantujem, nećete se pokajati.